Skoro svi međuvladini i medjuresorni kontakti Rusije i Finske prekinuti su na inicijativu Helsinkija dok pretnju Rusiji ne predstavlja pristupanje te države u NATO-u već moguće razmeštanje infrastrukture i teškog naoružanja alijanse tamo, izjavio je ruski ambasador u Finskoj Pavel Kuznjecov.
„Poslednjih meseci naši finski donedavno dobri prijatelji učinili su sve da ogroman potencijal bilateralne saradnje akumuliran tokom proteklih decenija na svim nivoima i u svim oblastima praktično prestane da postoji. Na inicijativu Finaca, praktično svi međudržavni i međuresorni kontakti su zamrznuti“, rekao je on.
Pored medjuvladinih kontakata, prema Kuznjecovu, bilateralna trgovinsko-ekonomska saradnja zemalja je u kolapsu, finski biznis napušta rusko tržište, a ruski biznis se „sistematski istiskuje iz Finske“.
„Prestali su svi projekti i veze u nauci, obrazovanju, kulturi i sportu. Prekinuti su kontakti regiona, gradova pobratima, javnih organizacija. Dakle, nema šta da se pogorša, sve se već pogoršalo“, izjavio je ruski diplomata.
Kuznjecov je rekao da formalno pristupanje Finske NATO-u ne predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost Rusije ali da „postoji zabrinutost da bi NATO mogao da stacionira svoje stalne vojne baze ili teško ofanzivno naoružanje i odbrambene sisteme protiv raketa u Finskoj“.
„Rusija će tada morati da preduzme odgovarajuće mere kao odgovor kako bi sačuvala svoju bezbednost“, rekao je on.
Ruski diplomata je rekao da očekuje da će finsko političko i vojno rukovodstvo „suviše dobro razumeti da ovakvi događaji ne bi bili u najboljem interesu Finske“ i postavio pitanje da li će Fincima biti dozvoljeno da donose nezavisne odluke o sopstvenoj bezbednosti kao država po ulasku u NATO.
