Od 16. do 17. jula 1942. oko 13.000 ljudi odvedeno je na Zimski velodrom, Vel d’Hiv, u Parizu pre nego što je poslato u koncentracione logore širom Evrope. To je bilo najveće masovno zatvaranje jevrejskog naroda od strane francuske policije u saradnji sa nacističkim nemačkim okupatorima.
Makron je govorio na inauguraciji spomenika u centralnom gradu Pitivijeu, oko 100 km južno od Pariza. Pitivije je bio drugi najveći tranzitni logor i tačka za deportaciju Jevreja u Francuskoj, posle Dransija.
„Nismo završili sa antisemitizmom, on je i dalje tu – jači i sve više rasprostranjeniji“, rekao je Makron, navodeći primere antisemitizma u terorističkim aktima, u grafitima na zidovima, na društvenim mrežama i kao nešto što se pojavljuje u debate na nekim TV kanalima.
Ranije je premijerka Elizabet Born rekla da je „Francuska izgubila deo svoje duše“ u istrazi Vel d’Hiv, koja je „otišla i dalje nego što su nacistički okupatori zahtevali“ i za koju „nijedan državni zvaničnik nije znao“.
Makron je u svom govoru upozorio na „novu vrstu revizionizma“ i ponovio aktivnu ulogu Francuske u napadu na Jevreje tokom okupacije.
Memorijal Šoa u Parizu, koji prikuplja arhive o žrtvama holokausta u Francuskoj, pokrenuo je apel da se dođe do poslednjih svedoka i preživelih hapšenja Vel d’Hiv.
„Moramo sve da prepoznamo, da to ne bismo reprodukovali“, rekao je Makron.
