Potpredsednica Kamala Haris pozvala je u nedelju na vraćanje savezne zabrane jurišnog oružja, tvrdeći da je određeno poluautomatsko vatreno oružje „namerno dizajnirano“ da ubija ljude i da pripada samo bojnom polju.
Tokom pojavljivanja na CBS News-u „Face the Nation“, Haris je govorila o svojoj prošlonedeljnoj poseti Hajlend parku u Ilinoisu, gde je muškarac naoružan poluautomatskom puškom otvorio vatru na paradi 4. jula, ubivši 7 i ranivši 46 .
„Kada se sretnete sa onima koji prvi reaguju, kada se sretnete sa porodicama ovih žrtava, ne možete izbeći realnost uticaja ovog nasilja oružjem na zajednicu“, rekao je potpredsednik.
Haris je rekao da se masovna pucnjava i dalje dešavaju širom zemlje „jer je to oružje dostupno i moramo prestati da dozvoljavamo da to oružje bude dostupno civilima koji žive u zajednicama ljudi koji imaju pravo da veruju da nisu u ratnoj zoni“.
„Oružje za napad je posebno i namerno dizajnirano da brzo ubije mnoga ljudska bića“, rekla je ona. „To je ratno oružje. Ako ste ikada pogledali, ako smem da budem tako iskren, fotografiju autopsije da vidite šta ona čini ljudskom telu. A činjenica da ne možemo da nateramo Kongres da se obnovi – nije kao da nešto izvlačimo iz šešira. Radili smo to i ranije kao nacija – da obnovimo zabranu jurišnog oružja je nečuveno.
„Možete podržati Drugi amandman“, dodala je ona. „Podržavam Drugi amandman, ali treba da se složimo da ne bi trebalo da imamo ratno oružje na ulicama Amerike.
Federalna zabrana jurišnog oružja, koja je istekla 2004. godine, posebno je zabranila 19 vrsta poluautomatskog vatrenog oružja, kao i druge puške, sačmarice i pištolje koji poseduju dve ili više određenih karakteristika, uključujući držače pištolja, odvojive magaze i prigušivači zvuka. Maksimalni kapacitet magacina je takođe postavljen na 10 metaka.
Studija objavljena za Ministarstvo pravde 2004. godine pokazala je da će njegov „uticaj na nasilje oružjem u najboljem slučaju biti mali, a možda i premali za pouzdano merenje“.
Predsednik Bajden, koji je bio senator kada je zabrana usvojena, više puta je pozivao na njeno vraćanje na funkciju nakon nekoliko masovnih pucnjava poslednjih meseci.
Ali dok demokrate kontrolišu oba doma Kongresa, bilo koji veći zakon o reformi oružja bi zahtevao 60 glasova u Senatu, što znači da bi najmanje 10 republikanaca moralo da potpiše zakon da bi bio održiv.
U međuvremenu, nedavna anketa Univerziteta Kvinipijak pokazala je da 50 odsto registrovanih birača podržava zabranu poluautomatskog dugog oružja širom zemlje u poređenju sa 45 odsto onih koji se protive, što pokazuje najniži nivo podrške od februara 2013. kada je Kvinipijak počeo da postavlja to pitanje.