Tržište rada Italije bilo je teže pogođeno od većine njenih kolega iz Evropske unije tokom krize COVID-19 2020. i 2021. godine, povećavajući jaz u zapošljavanju u poređenju sa prosekom EU, saopštio je nacionalni statistički biro ISTAT u petak.
U 2020, godini kada je pandemija udarila, Italija je izgubila oko 724.000 poslova, ogromnu većinu među radnicima na određeno vreme i samozaposlenim, a samo 90.000 je ostalo među ljudima sa stalnim ugovorom, navodi ISTAT u svom godišnjem izveštaju.
To je označilo pad zaposlenosti od oko 3%, otprilike u skladu sa Španijom i Irskom. Jedine zemlje EU koje su zabeležile veći pad bile su Grčka (-5,1%) i Bugarska (-3,6%).
Kada su se ekonomije EU oporavile 2021. godine, zaposlenost u Italiji porasla je samo 0,6%, što predstavlja trećinu povećanja u EU u celini, saopštio je ISTAT.
Stopa zaposlenosti u Italiji na kraju 2021. godine iznosila je 58,2%, što je 10,2 poena ispod proseka EU, uz povećanje jaza sa 9,1 poena u 2019.
Do maja se stopa popela na 59,8% prema ISTAT-u, a broj zaposlenih bio je skoro isti kao i pre pandemije.
Dugotrajna demografska kriza u Italiji takođe se pogoršala tokom pandemije COVID-a i, za razliku od Francuske i Nemačke, ne pokazuje znake poboljšanja, saopštio je ISTAT.
Preliminarni podaci za mart pokazali su da je broj rađanja pao za rekordnih 11,9 odsto u poređenju sa istim periodom 2021. godine, navodi se u izveštaju.
Italijanski bruto domaći proizvod vratio se otprilike na nivo pre pandemije na kraju prvog kvartala ove godine, saopštio je ISTAT, nakon pada od 9,0 odsto u 2020. i oporavka od 6,6 odsto prošle godine.
Uprkos prošlogodišnjem oporavku, broj ljudi koji žive u onome što ISTAT naziva „apsolutnim siromaštvom“, što znači da ne mogu priuštiti osnovna dobra i usluge, iznosio je 5,5 miliona, ili 9,4% stanovništva, utrostručivši se od 2005. godine.
