Nemačka je prošle godine zatvorila tri od svojih poslednjih šest nuklearnih elektrana, a trenutno je spremna da zatvori preostale tri do kraja ove godine. Do zatvaranja će doći čak i nakon što je Nemačka dobrovoljno zatvorila gasovod Severni tok 2 iz Rusije i smanjila uvoz ruske energije preko drugih veza, i pošto obnovljiva energija daje slabe rezultate za preovlađujuću industrijsku snagu Evrope.
Holandija planira da prestane da uvozi ruski gas ove godine, a pošto njena vlada okleva da buši u gasom bogatoj pokrajini Groningen, zvaničnici traže pomoć od svog suseda.
„Upravo sam ih pitao da li je tehnički moguće da nuklearne elektrane ostanu otvorene“, rekao je Jeten u intervjuu u Hagu, preneo je Blumberg. Međutim, ministar je priznao da su „već preduzeli toliko mera da ih zatvore i da verovatno nema dovoljno goriva da ih drže otvorenim još malo“.
Tri različite kompanije koje upravljaju trima nemačkim postrojenjima isključile su mogućnost produženja životnog veka njihovih postrojenja, i iako su neki političari u Berlinu pozvali na produženje, koaliciona vlada – čiji su antinuklearni Zeleni član – odbila je da zabaviti ideju.
U međuvremenu, nemačka industrijska proizvodnja je naglo opala, a zemlja je u maju zabeležila trgovinski deficit prvi put u poslednjih 30 godina. Racionalizacija tople vode uvedena je u nekim nemačkim opštinama, a list Bild je u sredu upozorio na „ogromnu gasnu krizu“ koja se preti ove zime.
Pored mogućnosti bušenja u Groningenu, Holandija je pojačala uvoz morskim tečnim gasom. Holanđani takođe planiraju da otvore dve nove nuklearne elektrane 2030-ih i da jedini nuklearni reaktor u zemlji ostane u radu do 2033. godine ili kasnije.
