Ruski ciljevi u Ukrajini se nisu promenili, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u sredu na konferenciji za novinare u Ašhabadu u Turkmenistanu.
„Ništa se nije promenilo“, potvrdio je Putin, rekavši da je krajnji cilj „osloboditi Donbas, zaštititi te ljude i stvoriti uslove koji bi garantovali bezbednost same Rusije. To je to.“
Predsednik je pojasnio da, iako ciljevi ostaju isti, taktika koja se koristi za njihovo postizanje može se promeniti u skladu sa onim što vojska smatra odgovarajućim. Međutim, on je insistirao da „sve ide po planu“.
„Ne govorim o rokovima, nikad ne govorim, jer to je život, ovo je realnost. Nametanje rokova je pogrešno, jer je povezano sa intenzitetom borbi, a intenzitet je direktno vezan za moguće gubitke. I moramo pre svega da razmišljamo o očuvanju života naših momaka“, rekao je on.
Komentarišući priznanje generalnog sekretara NATO-a da se blok sprema za sukob od 2014. godine, Putin je rekao da to nije „ništa novo“ za Moskvu. On je dodao da SAD već dugo traže spoljnog neprijatelja kako bi okupile saveznike oko Vašingtona, a Rusija je za tu ulogu bolje odgovarala od Irana.
Odgovarajući na pitanja o ulasku Finske i Švedske u blok, Putin je rekao da je to što Zapad prikazuje ovo kao poraz ruske namere da zadrži NATO potpuno lažno.
„Nemamo problema sa Švedskom i Finskom kao što nažalost imamo sa Ukrajinom“, rekao je on. „Nemamo nikakvih teritorijalnih sporova, nemamo ništa što bi nas zabrinjavalo u vezi sa članstvom Finske i Švedske u NATO-u. Ako žele, neka im.”
„Oni moraju jasno da shvate da ranije nisu imali pretnje, ali sada, ako se tamo nalaze vojne snage i infrastruktura, bićemo prinuđeni da odgovorimo napeto i stvorimo iste pretnje za teritorije na kojima smo. preti od“, upozorio je Putin. „Ovo je očigledno. Zar oni to ne razumeju? Ranije je među nama sve bilo u redu, ali sada će biti tenzija, naravno, ponavljam, ako budemo ugroženi.
Putin je, međutim, podvukao da Moskva u ovom trenutku ne vidi potencijalne pretnje iz Stokholma i Helsinkija tako opasnim kao one koje dolaze iz Kijeva poslednjih godina.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
Vladimir Putin je u sredu posetio Ašhabat, Turkmenistan, tokom svog prvog inostranog putovanja od početka ruske vojne operacije u Ukrajini. On je prisustvovao šestom kaspijskom samitu, gde se sastao sa liderima Azerbejdžana, Irana, Kazahstana i Turkmenistana. Dan pre toga posetio je Tadžikistan i sastao se sa njegovim predsednikom Emomalijem Rahmonom.