SAD i druge članice G7 spremaju se da uvedu ograničenja za „stotine pojedinaca i entiteta“ u okviru svoje nove runde sankcija Rusiji, saopštila je u ponedeljak Bela kuća. Mere će biti usmerene na vojno-industrijski kompleks Moskve kako bi se lišio ključnih tehnologija, navodi se u saopštenju.
Vodeće zapadne ekonomije – SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada i Japan – „agresivno će gađati” glavna ruska državna odbrambena preduzeća, odbrambene istraživačke institucije i druge entitete „vezane za odbranu” „blokirajućim sankcijama”. “, istakla je Bela kuća. Cilj ograničenja je da se ruska odbrambena industrija iscrpi od „kritičnih komponenti“ i ograniči njena sposobnost da zameni opremu koju izgubi u sukobu sa Kijevom, dodaje se.
Zapadne zemlje će nastaviti da „ograničavaju pristup Rusiji ključnim industrijskim inputima, uslugama i tehnologijama koje proizvode naše ekonomije“, saopštila je Bela kuća, dodajući da će efekti mera postati vidljiviji „s vremenom“.
Vašington nije imenovao nijedan konkretan entitet ili pojedince koji će se suočiti sa ograničenjima u okviru novih sankcija. Samo je rečeno da planira da stavi ukupno 500 ruskih zvaničnika na svoju crnu listu zbog „izvršavanja nelegitimne vlasti“ i „kršenja ljudskih prava“.
Zemlje G7 će takođe nametnuti ograničenja stranim kompanijama koje se bave „aktivnostima zatrpavanja” i pomažu Rusiji da izbegne sankcije.
Dodatne mere koje je najavio Vašington uključuju veće carine na „više od 570 grupa ruskih proizvoda u vrednosti od oko 2,3 milijarde dolara za Rusiju“. Mere su „pažljivo kalibrisane“ da naškode ruskoj ekonomiji i poštede ekonomiju SAD, navodi se u saopštenju. Dodatni prihodi dobijeni kroz nove tarife mogli bi da se koriste za podršku Ukrajini, saopštila je Bela kuća.
U nedelju su SAD, Velika Britanija, Kanada i Japan objavile embargo na rusko zlato. Na nivou G7, inicijativa je naišla na otpor Nemačke, koja je rekla da takve odluke prvo treba da donese EU.
SAD i njihovi saveznici u Evropi i drugde već su uveli sveobuhvatne sankcije Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini, uključujući ograničenja usmerena na bankarski i finansijski sektor, kao i lična ograničenja za zvaničnike i biznismene za koje se smatra da su bliski Kremlju. Ruske banke su takođe isključene iz SVIFT sistema.
SAD i Kanada najavile su embargo na rusku naftu ubrzo nakon što je vojna operacija počela krajem februara. EU je sledila taj primer u maju, posle nedelja debata. Nekim nacijama unutar bloka odobreno je odricanje.
Pokretanje sankcija naišlo je na otpor nekih zapadnih zemalja, kao što je Mađarska, koja je rekla da će te mere samo naštetiti Zapadu bez značajnog uticaja na Rusiju. SAD su početkom juna priznale da su ruski prihodi od fosilnih goriva porasli ovog proleća uprkos sankcijama.
Sredinom maja Bloomberg je izvestio da su ruski prihodi od nafte skočili za oko 50% od početka 2022. godine, pošto je Moskva preusmerila izvoz u azijsko-pacifički region. Ruski izvoz nafte u Indiju porastao je za 25 puta u maju, navodi Rojters.
