Akcije su skočile u petak i bile su spremne da završe nedelju sa porastom, što je relativno redak razvoj tokom burnog vremena za Volstrit.
S&P 500 je porastao za više od 2 procenta u podnevnom trgovanju, nadovezujući se na rast od 1 procenta dan ranije. Indeks je na putu za povećanje od više od 5 procenata ove nedelje, što je tek drugi nedeljni porast u poslednjih 12 nedelja.
U petak su akcije značajno porasle nakon što je anketa potrošača pokazala da su njihova dugoročna očekivanja inflacije bila nešto niža nego što je prvobitno objavljeno.
Istraživanje sa Univerziteta u Mičigenu kaže da potrošači očekuju inflaciju od 3,1 odsto za pet godina. To je najviši nivo inflacionih očekivanja od 2011. godine, ali je revidiran naniže sa 3,3 odsto koliko je navedeno u preliminarnim podacima.
Broj je „i dalje bio na visokom nivou u rasponu cifara prijavljenih poslednjih decenija, ali manje primetan od preliminarne junske štampe“, napisao je Danijel Silver, ekonomista u JPMorgan Chase-u, u istraživačkoj belešci nakon objavljivanja.
Pad berze ove godine je bio bolan. I ostaje teško predvideti šta se sprema za budućnost.
Taj preliminarni porast inflacionih očekivanja uznemirio je zvaničnike Federalnih rezervi i pomogao da se motivišu njihova odluka da podignu stope za tri četvrtine procentnog poena prošle nedelje. Fed ima za cilj da zadrži inflaciju na 2 procenta tokom vremena.
Fed bi se sada mogao utešiti saznanjem da inflaciona očekivanja, iako visoka, ne rastu onoliko koliko su verovali. Revizija bi mogla da skine pritisak sa kreatora politike, koji razmišljaju da li da povećaju stope za pola poena ili tri četvrtine poena na svom sastanku u julu. Ako ne osećaju potrebu da podižu stope tako agresivno kako bi ohladili tražnju kako bi ukrotili inflaciju, to može smanjiti rizik da bi njihove politike mogle da odvedu ekonomiju u recesiju.
Ipak, čak i nakon ovonedeljnih dobitaka, S&P 500 je pao za više od 18 procenata do sada ove godine i ide ka najgorim rezultatima u prvom polugodištu od 1970. Analitičari predviđaju još bolova pre nego što akcije zaista počnu da se oporavljaju od pada.
„Još uvek mislim da smo u okruženju u kome ćemo verovatno i dalje videti da većina skupova nestaje“, rekao je Edvard Moja, viši tržišni analitičar u OANDA-i.
Najjasniji znak „kapitulacije“ među investitorima koji su zasićeni padom tržišta bio je na tržištu obveznica, navela je Bank of America, sa oko 190 milijardi dolara povučeno iz fondova obveznica do sada ove godine. Kako je Fed povećao kamatne stope, prinosi trezora su naglo porasli sa istorijski niskih nivoa, što znači da je došlo do naglog pada cena.
U stvari, analitičari Dojče banke procenjuju da je pad cene desetogodišnjih državnih zapisa, koji je ove godine smanjen za više od 10 odsto, bio najgori početak godine za to ključno tržište obveznica u poslednjih više od jednog veka. .
U petak su prinosi na desetogodišnje trezorske zapise porasli na oko 3,11 odsto.
Na drugim tržištima, cena sirove nafte Vest Tekas Intermediate porasla je za oko 2,5 odsto, na oko 107 dolara po barelu, iako su cene nafte i dalje bile na putu da opadaju tokom nedelje, pošto strahovi od recesije zamagljuju izglede za potražnju za energijom.
U Evropi, Stokk 600 je porastao 2,6 odsto, što je njegov najbolji dan od marta. Hongkonški Hang Seng je završio sa porastom od oko 2 odsto, a tokijski Nikkei 225 porastao je za 1,2 odsto.
Bitkoin, koji je potučen početkom nedelje, pao ispod 20.000 dolara prvi put od decembra 2020. godine, zadržao se na dobitku i trgovao se oko 21.000 dolara.
