Američka ekonomija će uskoro pasti u recesiju, predviđaju ekonomski stručnjaci, odbacujući optimističnija predviđanja Federalnih rezervi. Bivši ministar finansija Lari Samers upozorio je u nedelju da su prognoze FED-a u vezi sa inflacijom „previše optimistične” i insistirao da se suoči sa recesijom gledajući mu u lice.
„Kada je inflacija toliko visoka kao što je sada, a nezaposlenost niska kao što je sada, skoro uvek je, u roku od dve godine, prati recesija“, izjavio je Summers tokom nedeljnog nastupa na CNN-u, suprotstavljajući se aktuelnoj ministru finansija Dženet Jelenova tvrdnja da „ništa…. što sugeriše recesiju nije na delu“.
Summers je ukazao na „šta se dešava na tržištu akcija i obveznica“ i nedavne brojke o raspoloženju potrošača na najnižem nivou kao dokaz da „sigurno postoji rizik od recesije u narednoj godini“ i da je „veća verovatnoća da ćemo imati recesija u naredne dve godine.” Stvari bi mogle postati još gore u zavisnosti od cene nafte, dodao je on, ističući „rizik da će ona porasti više“.
Cene gasa su već na rekordno visokom nivou u SAD, nedavno su premašile prosek od 5 dolara po galonu – više nego dvostruko više nego kada je predsednik Džo Bajden ušao u Belu kuću – a berzanski indeksi Nasdak i S&P 500 zabeležili su najgoru nedelju ove godine. godine ranije ovog meseca nakon rasta potrošačkih cena od 8,6 odsto, čak i više od predviđenog.
Uprkos osećaju propasti koji prožima tržišta, Jelen je insistirala na tome da su potrošačka i investiciona potrošnja dovoljno jaka da spreče recesiju – čak iako je i sama priznala da je „pogrešila“ u vezi sa galopirajućom inflacijom koja je karakterisala Bajdenovo predsedništvo.
Predsedavajući Federalnih rezervi Džerom Pauel takođe se borio da umanji poteškoće sa kojima se suočava američka centralna banka, iako je priznao da podizanje kamatnih stopa u pokušaju da se obuzda inflacija može da izazove „neki bol“ i da podigne stopu nezaposlenosti „za nekoliko koraka“. Međutim, čini se da ne ubeđuje svoje vršnjake.
„Ovo nije sletanje aviona na uobičajenu sletnu traku“, istakla je Tara Sinkler, ekonomista Univerziteta Džordž Vašington. „Ovo je sletanje aviona na konopac, a vetrovi duvaju. Ideja da ćemo smanjiti prihode dovoljno, a potrošnju taman toliko da spustimo cene na cilj Fed-a od 2 procenta je nerealna.
Zaista, 70% vodećih ekonomista koje je u nedelju anketirao Fajnenšel tajms predviđa da će recesija doći do kraja sledeće godine, a 40% ispitanika misli da će ona doći pre kraja drugog kvartala 2023. Recesije su zvanično proglasile Nacionalni biro za ekonomska istraživanja, koji jedno definiše kao „značajan pad ekonomske aktivnosti koji se širi po privredi i traje više od nekoliko meseci. ”
Većina Amerikanaca već veruje da su SAD u recesiji, prema anketi sprovedenoj ranije ovog meseca. Punih 55 odsto ispitanih, uključujući 70 odsto republikanaca i 43 odsto demokrata, veruje da je recesija o kojoj još uvek raspravljaju ekonomisti već stigla. Suočeni sa rastućim cenama osnovnih namirnica kao što su hrana i benzin, njihova mišljenja ostaju nepokolebljiva zbog insistiranja Bajdenove administracije da su SAD zapravo u režimu oporavka.
Kako Fed povećava kamatne stope u pokušaju da obuzda inflaciju, iznos duga koji snosi prosečan Amerikanac će se samo povećavati, dodatno rastežući ionako tanke resurse većine porodica i nagomilavajući ekonomske bolove. Nekoliko ekonomskih stručnjaka je predstavilo alternative rešenju povećanja kamatnih stopa, iako se vodi debata o tome da li će njihovo brzo ili sporo povećanje izazvati najmanju količinu patnje.
