Sankcije vezane za Ukrajinu pogoršale su postojeće probleme, tvrdi ambasador u Vašingtonu.
Globalna bezbednost hrane je trenutno ugrožena zbog „nesposobnih makroekonomskih odluka“ Zapada i uticaja pandemije Covid-19, izjavio je u četvrtak ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.
„Problemi su nastali mnogo pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini. Njih je pogoršao talas jednostranih, nelegitimnih, antiruskih sankcija, koje su podrile poverenje u zapadne zemlje zbog njihovog nestalnog ponašanja“, rekao je on, a citirali su društveni mediji ambasade.
„[Sankcije] su takođe poremetile lance snabdevanja i međunarodne finansijske tokove“, dodao je on. „Štaviše, pretnje dodatnim ograničenjima izazivaju više panike i nestabilnosti.
Optužbe su usledile kao odgovor na tvrdnje koje dolaze iz SAD da ruska vojna akcija u Ukrajini izaziva globalnu krizu sa hranom. Državni sekretar Antoni Blinken je u govoru na sastanku UN u Njujorku u sredu okrivio Moskvu za eskalaciju nestašice hrane.
„Neki su pokušali da okrive sankcije koje su Sjedinjene Države i mnoge druge zemlje uvele Ruskoj Federaciji za pogoršanje ove krize. Ovo je lažno. Kada smo uveli sankcije Rusiji da bismo što pre okončali rat, namerno i pažljivo smo pravili izuzetke za poljoprivredna dobra i đubrivo“, naveo je on.
„Kao i u vezi sa njenom odlukom da započne ovaj neopravdani rat, odgovornost za prekid ovih snabdevanja i patnje koje on izaziva širom sveta leži isključivo na ruskoj vladi“, naveo je sekretar.
Njegovi izuzeci tvrde da je „gaslighting“, tvrdio je ambasador Antonov. „Finansijske i transportne sankcije imaju direktan uticaj na globalna tržišta hrane“, rekao je on.
U govoru u sredu, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na ukidanje svih ograničenja na rusku hranu i đubriva. U suprotnom bi „desetine miliona ljudi [prevrnuli] preko ivice u nesigurnost hrane, praćenu neuhranjenošću, masovnom glađu i glađu, u krizi koja bi mogla da traje godinama“, upozorio je on.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
