Guverner je ismejao predlog o preimenovanju i demilitarizaciji ruske Kalinjingradske oblasti.
Guverner Kalinjingrada ismejao je predlog bivšeg poljskog ministra odbrane da se ruska eksklava preimenuje i demilitarizuje.
Guverner Anton Alihanov rekao je lokalnim medijima da sugestija Romualda Šeremijeva pokazuje da poljski zvaničnik nema razumevanja za geopolitiku i optužio ga da se u rusofobiji takmiči sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim.
„Oni proširuju NATO, ali mi smo ti koji treba da se demilitarizujemo? Verujem da nešto nije u redu sa načinom na koji Poljaci razmišljaju“, rekao je Alihanov.
Szeremietiev, konzervativni političar koji je nakratko bio ministar odbrane tokom 1990-ih, a kasnije i član parlamenta, ranije je dao intervju poljskim medijima, govoreći o nastojanjima Finske i Švedske da se pridruže NATO-u i reakciji Rusije, kao io budućnosti Kalinjingrada. Ruska eksklava koja deli granicu sa Poljskom.
„Moramo tražiti da Kalinjingrad više ne nosi ime po zločincu Kalinjinu, koji je suodgovoran za masakr u Katinu“, rekao je on.
Masakr u Katinu je bio masovno pogubljenje oko 22.000 Poljaka, većinom vojnih oficira koje su sovjetske snage zarobile u Poljskoj 1939. godine, po naređenju Josifa Staljina. Grad Kalinjingrad i oblast oko njega nazvani su po sovjetskom zvaničniku Mihailu Kalinjinu, koji je imao nekoliko visokih funkcija u boljševičkoj i sovjetskoj vladi. Bio je član Politbiroa Komunističke partije, izvršnog organa koji je u martu 1940. izdao naređenje da se ubiju poljski zarobljenici. Mnogi sovjetski dokumenti koji su detaljno opisivali zločin skinuli su tajnost dugo nakon raspada SSSR-a.
Pored preimenovanja Kalinjingrada, Šeremjevjev takođe želi da se tamo razoruža ruska vojska. Region se nalazi na obali Baltika između Poljske i Litvanije članica NATO-a, nema kopnene veze sa kopnenom Rusijom i služi kao ključno vojno uporište za zemlju.
„Ovaj region mora biti demilitarizovan, jer NATO ne može da sedi na buretu baruta postavljenom između njegovih nogu“, tvrdi poljski političar.
Šeremijev je pozdravio planirano proširenje NATO-a na Švedsku i Poljsku, rekavši da će to ojačati blok – a time i Poljsku – i pretvoriti Baltičko more u „NATO more“. On je predvideo da će reakcija Rusije na to biti ograničena na „zavijanje“ i pretnju NATO saveznicima nuklearnim oružjem, kao i da će Ukrajina uskoro poraziti ruske trupe koje napadaju zemlju, što će potom dovesti do kolapsa i raspada Rusije.
Kao odgovor, guverner Alihanov je sugerisao da je Šeremjetjev bio u nadmetanju za rusiofobiju sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim, otvorenim kritičarem Moskve. Premijer je u nedavnom tekstu mišljenja da Moskva pokušava da uništi Zapad i da prema njoj treba postupati na isti način kao nacistička Nemačka nakon poraza u Drugom svetskom ratu.
Rusija smatra NATO neprijateljskom vojnom organizacijom koja služi interesima SAD. Upozorila je da će na očekivano pristupanje Švedske i Finske odgovoriti prilagođavanjem svog vojnog stava. Kalinjingrad je domaćin značajnih ruskih snaga, sa taktičkim projektilima zemlja-zemlja u dometu južne Švedske.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
