Australijski istraživači kažu da su identifikovali jedan potencijalni biomarker za sindrom iznenadne smrti novorođenčadi, poznat kao SIDS, ali stručnjaci upozoravaju da je to samo jedan deo slagalice.
Oko 3.400 beba umre od SIDS-a u SAD svake godine. Ne postoji neposredan ili očigledan uzrok smrti, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Stručnjaci ne znaju koje su bebe u opasnosti od SIDS-a ili šta ga uzrokuje.
Za svoju studiju, objavljenu 6. maja u časopisu eBioMedicine, istraživači su izmerili nivoe enzima zvanog butirilholinesteraza (BChE) u uzorcima krvi 67 novorođenčadi koja su umrla od SIDS-a i drugih nepoznatih uzroka između 2016. i 2020. Uporedili su ove nivoe sa onima u krvi 655 beba u kontrolnoj grupi i otkrili da su deca koja su umrla od SIDS-a imala značajno niže nivoe BChE od žive dece ili dece koja su umrla od drugih uzroka.
SIDS se obično dešava kada dete spava. Stručnjaci spekulišu da je to povezano sa problemima u delu mozga bebe koji kontroliše disanje i buđenje. BChE je enzim holinergičkog sistema, deo autonomnog sistema, koji kontroliše funkcije poput krvnog pritiska i disanja. Autori studije kažu da je potrebno više istraživanja da bi se utvrdilo da li bi BChE testovi mogli da identifikuju i spreče buduće slučajeve SIDS-a.
Pušenje tokom trudnoće je jedan od faktora rizika za SIDS, zajedno sa stvarima poput porodične istorije i prevremenog porođaja. Istraživači su primetili da su studije na životinjama pokazale vezu između pasivnog pušenja i nižeg BChE. Međutim, mnoge druge promene u prvih šest meseci života takođe će verovatno uticati na ove enzime i nervni sistem uopšte.
Istraživačica koja je vodila studiju, dr Karmel Harington, počasni naučni saradnik u Dečjoj bolnici u Vestmidu u Australiji, izgubila je sopstveno dete od SIDS-a pre 29 godina, prema Mreži dečijih bolnica u Sidneju.
„Bebe imaju veoma moćan mehanizam da nam daju do znanja kada nisu srećne. Obično, ako se beba suoči sa životno opasnom situacijom, kao što je otežano disanje tokom spavanja jer su na stomaku, one će se probuditi i zaplakati. Ono što ovo istraživanje pokazuje je da neke bebe nemaju isti snažan odgovor na uzbuđenje“, rekao je Harington mreži.
Harington je rekao da ova studija pokazuje da je BChE uključen u ovaj nedostatak uzbuđenja.
„Sada kada znamo da je BChE uključen, možemo početi da menjamo ishod za ove bebe i učinimo SIDS prošlošću“, rekla je ona.
Ograničenja studije uključuju da su uzorci krvi bili stariji od dve godine, tako da nalazi ne odražavaju aktivnost BChE u svežoj krvi. Istraživači su takođe koristili dijagnoze mrtvozornika umesto nalaza autopsije i uključili podatke o deci između 1 i 2 godine, iako se SIDS obično definiše kao da uključuje dete koje je mlađe od godinu dana.
Dr Rejčel Mun, predsednica Radne grupe Američke akademije pedijatrije za SIDS, primetila je malu veličinu uzorka studije i rekla da nalazi nisu konačni.
„Dok su razlike u nivoima ovog enzima u krvi bile statistički različite – čak i ako je to potvrđeno većim, dodatnim studijama – postoji dovoljno preklapanja u nivoima krvi između slučajeva i kontrola da se ne može koristiti kao test krvi u ovu tačku sa bilo kojom razumnom prediktivnom vrednošću“, rekla je ona.
Dr Gabrina Dikon, direktorica za unapređenje raznolikosti u akademskoj pedijatriji na Children’s National u Vašingtonu, rekla je da je studija zanimljiva, „ali to još ne bih nazvao ništa. To bi moglo biti obećavajuće za buduća istraživanja, ali to je tako mali broj dece u ovoj studiji, potrebno vam je mnogo više brojeva da biste rekli da je to ono što jeste.“
First Candle, nacionalna organizacija fokusirana na eliminisanje smrti novorođenčadi povezanih sa spavanjem i podršku porodicama, pozdravila je istraživanje, ali je takođe pozvala na oprez.
„Ovo je napredak i zbog toga treba da budemo optimisti, ali to nije ceo odgovor“, rekla je izvršna direktorka Alison Džejkobson u izjavi. „Naša briga u vezi sa razvojem testa za ranjivost na SIDS je da roditelji imaju lažni osećaj sigurnosti i usvajaju nebezbedne prakse spavanja.
