Taj potez bi mogao imati negativan efekat na odnose Rusije i Finske, saopštio je Kremlj.
Odustajanje od vojne neutralnosti radi pridruživanja NATO-u bilo bi „pogrešno“, rekao je ruski lider Vladimir Putin u subotu u telefonskom razgovoru finskom predsedniku Sauliju Niinisteu, saopštio je Kremlj.
Dve zemlje su saopštile da su njihovi predsednici razgovarali telefonom, dva dana nakon što je finska vlada zvanično podržala ideju da Finska treba da se pridruži odbrambenom savezu NATO-a.
„Takva promena spoljnopolitičkog kursa zemlje mogla bi da se negativno odrazi na odnose Rusije i Finske, koji su se godinama gradili u duhu susedske i partnerske saradnje i imaju obostrano koristan karakter“, navodi se u saopštenju Kremlja.
Niiniste je rekao Putinu „koliko su fundamentalno ruski zahtevi krajem 2021. sa ciljem sprečavanja pridruživanja zemalja NATO-u i masovna ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. promenili bezbednosno okruženje u Finskoj“, navodi se u kabinetu finskog predsednika.
On je dodao da Finska ima za cilj da traži članstvo u NATO-u „u narednih nekoliko dana“.
Moskva je ranije upozorila da će na ulazak Finske u NATO odgovoriti „vojno-tehničkim” merama odmazde, ali nije precizirala o kojim merama razmišlja.
Rusija je u subotu zaustavila isporuke električne energije Finskoj, navodeći kao razlog „probleme u primanju plaćanja za električnu energiju prodatu na tržištu“.
Finska vladajuća Socijaldemokratska partija u subotu je podržala odluku vlade. Finski premijer Sana Marin i Niiniste održaće odlučujući završni sastanak i konferenciju za novinare u nedelju.
Zemlja se kreće ka članstvu u NATO-u paralelno sa susednom Švedskom, koja je takođe preispitala svoju nevoljnost od ruske invazije. Očekuje se da će vladajući švedski socijaldemokrati svoju odluku objaviti u nedelju. Ako izađu za, obe zemlje bi formalno mogle da se prijave već u ponedeljak.
