Naučnici NASA-e koja je provela veliki deo svoje karijere objašnjavajući kako se globalna proizvodnja hrane mora prilagoditi promenljivoj klimi, u četvrtak je dodeljena Svetska nagrada za hranu.
Sintija Rozencvajg, agronom i klimatolog, dobila je nagradu od 250.000 dolara kao priznanje za njeno inovativno modeliranje uticaja klimatskih promena na proizvodnju hrane. Ona je viši naučni naučnik na Nasa Godard institutu za svemirske studije i služi kao pomoćni viši naučni naučnik na Columbia Climate School na Univerzitetu Kolumbija, oba sa sedištem u Njujorku.
Rozencvajg, čija je pobeda objavljena tokom ceremonije u Stejt departmentu u Vašingtonu, rekla je da se nada da će to usmeriti pažnju na potrebu poboljšanja prehrambenih i poljoprivrednih sistema kako bi se smanjili efekti klimatskih promena.
„U suštini ne možemo da rešimo klimatske promene ako se ne pozabavimo pitanjima emisija gasova staklene bašte iz prehrambenog sistema, i ne možemo da obezbedimo sigurnost hrane za sve osim ako zaista naporno radimo na razvoju otpornih sistema“, rekla je ona za Asošiejted pres tokom intervjua koji sledi. ceremonije.
Hose Fernandez, državni podsekretar za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu, rekao je da je više od 160 miliona ljudi širom sveta iskusilo nesigurnost hrane prošle godine, što predstavlja povećanje od 19% u odnosu na prethodnu godinu, a jedan od osnovnih uzroka je pad proizvodnje hrane. zbog globalnog zagrevanja.
„Klimatske promene su već imale značajan i negativan uticaj na globalnu poljoprivrednu proizvodnju i njihov uticaj će se samo pogoršavati. Vidimo kako se pirinčana polja dave u poplavama. Vidimo da drugi usevi venu u suši. Vidimo da školjke umiru u kiselijim okeanima, a bolesti useva se šire na nove regione. Verovatno ne bismo razumeli sve ove probleme kao danas bez rada dr Sintije Rozencvajg, ovogodišnje dobitnice Svetske nagrade za hranu“, rekao je on.
Nagrada Svetske fondacije za hranu sa sedištem u Des Moineu prepoznala je Rozencvajga kao osnivača projekta međusobnog poređenja i poboljšanja poljoprivrednog modela. Organizacija privlači naučnike iz celog sveta i iz mnogih disciplina da unaprede metode za poboljšanje predviđanja budućih performansi poljoprivrednih i prehrambenih sistema u skladu sa globalnim klimatskim promenama.
Fondacija je zaslužna za njen rad što je direktno pomogla donosiocima odluka u više od 90 zemalja da uspostave planove za pripremu za klimatske promene.
U svom radu, Rozencvajg je proučavala kako se farmeri mogu nositi sa klimatskim promenama i kako poljoprivreda pogoršava problem. Na primer, doprinela je istraživačkom radu objavljenom prošlog meseca u kome se kaže da globalni poljoprivredno-prehrambeni sistemi stvaraju skoro jednu trećinu ukupnih globalnih gasova staklene bašte koje emituju ljudska aktivnost.
Rozencvajg je rekao da svet treba da smanji takve emisije i da se prilagodi promenljivoj klimi. Ona je napomenula da gasovi staklene bašte potiču iz mnogih delova proizvodnje hrane, uključujući oslobađanje ugljenika i ugljen-dioksida kroz krčenje šuma za poljoprivredno zemljište i oksidaciju ugljenika kroz oranje polja. Upotreba đubriva takođe oslobađa atmosferski azot-oksid, poljoprivredna oprema emituje fosilna goriva, a stoka oslobađa metan.
Rozencvajg, koja sebe opisuje kao naučnica o uticaju na klimu, odrasla je u Skarsdejlu u Njujorku, predgrađu za koji je rekla da ju je navelo da traži život u zemlji. Preselila se u Toskanu, Italija, sa svojim budućim mužem u dvadesetim godinama i razvila strast prema poljoprivredi. Po povratku u Sjedinjene Države, svoje obrazovanje je usmerila na agronomiju.
Radila je kao postdiplomski student na Godard institutu za svemirske studije ranih 1980-ih, kada su globalni klimatski modeli počeli da pokazuju efekte ugljen-dioksida koji generiše ljudi na globalnu klimu. Kao jedini član tima koji studira agronomiju, istraživala je uticaj na proizvodnju hrane i od tada radi na tome da odgovori na ta pitanja, rekla je ona.
Rozencvajgov rad doveo je do prvih projekcija Agencije za zaštitu životne sredine o uticaju klimatskih promena na nacionalne poljoprivredne regione u proceni agencije o potencijalnim efektima klimatskih promena na Sjedinjene Države 1988. Ona je bila prva koja je skrenula pažnju na klimatske promene Američkog agronomskog društva i ona je organizovala prve sesije o tom pitanju 1980-ih.
Ona je završila prve projekcije o tome kako će klimatske promene uticati na proizvodnju hrane u Severnoj Americi 1985. i globalno 1994. godine, i bila je jedan od prvih naučnika koji je dokumentovao da klimatske promene već utiču na proizvodnju i uzgoj hrane.
Istraživačka organizacija koju je osnovala, AgMIP, razvija pakete prilagođavanja, koji bi mogli uključiti upotrebu semena otpornijih na sušu i poboljšane prakse upravljanja vodama. U Bangladešu grupa radi sa uzgajivačima pirinča na razvoju novih praksi za upravljanje pirinčanim poljima kako bi se smanjilo značajno oslobađanje metana proizvedenog postojećim procesom.
Ona je rekla da su čak i najveće agrobiznis korporacije pokazale spremnost da slušaju. Ona je rekla da neki modeli koje su kolege razvili pokazuju kako na preduzeća mogu uticati klimatske promene i kako i oni imaju ulogu u preokretanju uticaja na klimu.
„To je zaista globalno partnerstvo celog globalnog sistema ishrane koji će se udružiti kako bi se obuzdale klimatske promene i održala sigurnost hrane za planetu“, rekla je ona.
Predsednica Svetske fondacije za nagradu za hranu, Barbara Stinson, koja je proglasila pobednika, pripisala je Rozencvajgu zasluge za inovacije koje su pomogle zemljama da odgovore na klimatske promene.
Dobitnik Nobelove nagrade Norman Borlaug stvorio je Svetsku nagradu za hranu 1986. godine kako bi odao priznanje naučnicima i drugima koji su poboljšali kvalitet i dostupnost hrane. Rozencvajg će primiti nagradu i održati govor tokom oktobarske ceremonije u Des Moineu.
