Nove smernice se ne menjaju za ljude koji su imali srčani udar.
Godinama su lekari preporučivali ljudima u 50-im da počnu da uzimaju aspirin za bebe svaki dan da bi se zaštitili od srčanog i moždanog udara. Ali poslednjih godina, sa novim dokazima o mogućoj šteti dnevnog aspirina, zdravstveni stručnjaci su promenili te preporuke.
U velikom novom uputstvu, uticajna radna grupa lekara više ne preporučuje dnevni aspirin za sprečavanje prvog srčanog ili moždanog udara kod ljudi starijih od 60 godina. U međuvremenu, nove smernice kažu da ljudi od 40 do 59 treba da ga uzimaju samo ako imaju visok rizik od kardiovaskularnih bolesti i uz konsultaciju sa lekarom. Malo je koristi od nastavka aspirina nakon 75 godina starosti, zaključili su stručnjaci.
Novo uputstvo dolazi od Radne grupe za preventivne usluge Sjedinjenih Država (USPSTF), uticajne grupe lekara koja pomaže u vođenju najboljih medicinskih praksi.
Bolesti srca i moždani udar su vodeći uzroci smrti u Sjedinjenim Državama, čineći više od jedne od četiri smrti. Dok se pokazalo da svakodnevna upotreba aspirina smanjuje šansu od prvog srčanog ili moždanog udara, takođe može povećati rizik od krvarenja u mozgu, želucu i crevima. Iako je apsolutni rizik od krvarenja nizak, rizik se povećava sa godinama.
„Na osnovu trenutnih dokaza, radna grupa preporučuje da ljudi stariji od 60 godina ne počnu da uzimaju aspirin kako bi sprečili prvi srčani ili moždani udar“, rekao je za ABC Nevs potpredsednik radne grupe dr Majkl Beri, profesor medicine u Opštoj bolnici u Masačusetsu. „Pošto se šansa za unutrašnje krvarenje povećava sa godinama, potencijalna šteta od upotrebe aspirina poništava koristi u ovoj starosnoj grupi.
„Ljudi koji imaju od 40 do 59 godina i nemaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, ali su pod većim rizikom, mogu imati koristi od početka uzimanja aspirina kako bi sprečili prvi srčani udar ili moždani udar“, rekao je član radne grupe dr Džon Vong, privremeni Glavni naučni direktor i profesor medicine u medicinskom centru Tafts, rekao je za ABC Nevs. „Važno je da zajedno sa svojim zdravstvenim radnikom odluče da li je uzimanje aspirina pravo za njih, jer svakodnevni aspirin donosi moguće ozbiljne štete.
„Važno je da javnost shvati da za ogromnu većinu Amerikanaca bez već postojeće srčane bolesti, aspirin ne pruža neto korist. Štete su približno jednake svim koristima. USPSTF upravo sustiže ovo široko prihvaćeno Naučno gledište. Skoro 20 godina FDA je savetovala da se ne koristi rutinska upotreba aspirina za prevenciju kod pacijenata bez srčanih oboljenja“, rekao je dr Stiven Nisen, kardiolog na Klivlendskoj klinici, za ABC Nevs.
Nove preporuke bile su usmerene na ljude koji još nisu počeli da svakodnevno uzimaju aspirin. Stručni panel nije izdao smernice za ljude koji već svakodnevno uzimaju aspirin, a ažurirane vesti ne moraju nužno značiti da ljudi treba da prestanu da ga uzimaju ako im je lekar propisao.
„Želimo da naglasimo da su ove preporuke usmerene na početak aspirina kako bi se sprečio prvi srčani ili moždani udar. Svako ko već uzima aspirin i ima pitanja o tome treba da razgovara sa svojim zdravstvenim radnikom“, rekao je Vong.
Nove smernice se ne menjaju za ljude koji su imali srčani udar, moždani udar ili drugi veliki kardiovaskularni problem. Preporuka za korišćenje aspirina da ih zaštiti od drugog događaja ostaje snažna.
Preporuke o svakodnevnom aspirinu za prevenciju bolesti su se promenile poslednjih godina. U 2016, radna grupa za preventivne službe preporučila je ljudima u 50-im godinama sa rizikom od srčanih oboljenja da uzimaju aspirin za bebe kako bi sprečili kardiovaskularne bolesti i rak debelog creva. Ali ažurirane preporuke zasnovane na dodatnim istraživanjima koja su pokazala da koristi možda neće nadmašiti rizik, zaključujući da je najbolja prevencija raka debelog creva rutinski skrining koji počinje u dobi od 45 godina.
