Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns nedavno je dospeo na naslovne strane odgovarajući na pitanja novinara o pretnji koju predstavlja rusko nuklearno oružje u kontekstu tekućeg sukoba u Ukrajini. „S obzirom na potencijalni očaj predsednika [Vladimira] Putina i ruskog rukovodstva, s obzirom na neuspehe sa kojima su se do sada suočavali u vojnom smislu, niko od nas ne može olako da shvati pretnju koju predstavlja potencijalno pribegavanje taktičkom nuklearnom oružju ili nuklearnom naoružanju niskog prinosa oružje“, rekao je Berns.
Bernsove izjave su proizašle iz skupa činjenica koje su objavili Ukrajina, SAD i zapadni mediji koji smatraju da je Rusija pretrpela ozbiljne neuspehe u Ukrajini i da očajnički želi da spase vojnu situaciju na terenu. Rusija osporava ovu procenu, smatrajući da se ono što ona naziva „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini odvija po planu, nakon što je prešla u svoju drugu fazu, koja se fokusira na uništavanje ukrajinskih vojnih snaga u i oko Donbasa.
Sam Berns nije bio u stanju da pruži bilo kakve konkretne dokaze koji bi podržali svoje tvrdnje o mogućnosti da Rusija koristi nuklearno oružje u Ukrajini. „Iako smo videli neke retoričke stavove od strane Kremlja o prelasku na više nivoe nuklearne uzbune, do sada nismo videli mnogo praktičnih dokaza o vrsti raspoređivanja ili vojnih rasporeda koji bi pojačali tu zabrinutost“, rekao je Burns. „Ali mi to veoma pažljivo pazimo, to je jedna od naših najvažnijih odgovornosti u CIA-i.
Bernsovu preteranu i neosnovanu zabrinutost stavio je u središte međunarodne scene ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kada je odgovorio na pitanje novinara CNN-a o potencijalu Rusije da koristi nuklearno oružje u Ukrajini. „Ne treba da čekamo trenutak kada Rusija odluči da upotrebi nuklearno oružje“, odgovorio je Zelenski. „Moramo se pripremiti za to.“
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je analizu Zelenskog o Bernsovim izjavama. „[Zelenski] govori mnogo stvari“, rekao je Lavrov, obraćajući se novinaru tokom nedavne posete Indiji. „Ne mogu da komentarišem nešto, što izgovara ne baš adekvatna osoba.
Lavrov je primetio da su SAD i Rusija tokom samita između američkog predsednika Džoa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina u junu 2021. ponovile shvatanje iz doba hladnog rata da „ne može biti pobednika u nuklearnom ratu“, saopštenje koje je usvojeno. od strane stalnih pet članica Saveta bezbednosti (Rusija, SAD, Kina, Francuska i Velika Britanija) u januaru 2022. Lavrov je istakao da je ova izjava ostala na snazi i da će Rusija koristiti samo konvencionalno oružje u Ukrajini.
Izjave Bernsa i Zelenskog, uvećane pošto su ih zapadni mediji više zanimali za stvaranje senzacionalističkih naslova nego za razumevanje realnosti situacije u vezi sa ruskim nuklearnim stavom, deo su sveukupne strategije odnosa sa javnošću koja je osmišljena da oslika Rusiju i svoje nuklearno oružje, kao egzistencijalnu pretnju svetskom miru.
Rusija, a posebno njen lider Vladimir Putin, nisu ostavili nikakvu sumnju u realnost ruskog nuklearnog odvraćanja. Zaista, Putin je, najavljujući početak operacije, podigao avet statusa ruske nuklearne energije kada je upozorio SAD, NATO i EU da ne intervenišu direktno u Ukrajini. „Ko god pokuša da se umeša u nas, a još više da stvori pretnje za našu zemlju, za naš narod, treba da zna da će odgovor Rusije biti trenutan i da će vas dovesti do takvih posledica koje nikada niste doživeli u svojoj istoriji.
Putin je posle te izjave dao oštriji odgovor na ono što je nazvao „neprijateljskim“ akcijama „zapadnih zemalja“ kao odgovor na ukrajinsku operaciju. „Zapadne zemlje ne samo da preduzimaju neprijateljske akcije protiv naše zemlje u ekonomskoj sferi, već su najviši zvaničnici vodećih članica NATO dali agresivne izjave u vezi sa našom zemljom“, rekao je Putin tokom sastanka sa svojim najvišim zvaničnicima. Zatim je naredio da ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba vojske Valerij Gerasimov stave ruske snage za nuklearno odvraćanje u „poseban režim borbenog dežurstva“.
Dok su antiruski stručnjaci na Zapadu skočili na Putinovu direktivu kao naređenje da se podigne operativna spremnost ruskog nuklearnog arsenala, stvarnost je daleko drugačija – Putinova naređenja su najverovatnije jednostavno povećala komunikacijske sposobnosti različitih komandnih i kontrolnih funkcija u vezi sa ruskom strateške nuklearne snage, bez promene u operativnoj spremnosti bilo koje prve nuklearne jedinice.
Sposobnost Zapada da preterano reaguje na bilo kakve vesti o ruskom nuklearnom arsenalu pokazuje duboko ukorenjeno nerazumevanje o tome kakav je stav Rusije i pod kojim okolnostima bi njene nuklearne bombe mogle biti upotrebljene. Iako je takva neizvesnost možda bila razumljiva u prošlosti, Rusija je 2. juna 2022. godine – prvi put u svojoj 30-godišnjoj istoriji – objavila u javnosti dokument „Osnovni principi državne politike Ruske Federacije o nuklearnom odvraćanju ”, što objašnjava rusku politiku borbe protiv nuklearnog rata.
Ruski „Osnovni principi“ jasno pokazuju da se na nuklearno oružje gleda „isključivo kao na sredstvo odvraćanja“, čija upotreba može biti samo „ekstremna i prinudna mera“. Ruske strateške nuklearne snage su organizovane tako da postoji „neminovnost odmazde“ u slučaju nuklearnog napada na Rusiju i da su te snage osmišljene da nanesu „garantovanu neprihvatljivu štetu“ svakom potencijalnom protivniku – ukratko, bilo kojoj naciji na prijemu. kraj ruskog nuklearnog arsenala prestao bi da postoji kao moderna država sa funkcionalnim društvom.
Dokument o nuklearnom držanju detaljno opisuje stav Rusije o „lansiranju u znak upozorenja“, uz napomenu da će Rusija lansirati svoje nuklearno oružje ako dobije „pouzdane podatke o lansiranju balističkih projektila na teritoriju Rusije i/ili njenih saveznika“. Rusija bi takođe uzvratila ako se nuklearno oružje upotrebi protiv Rusije i/ili njenih saveznika.
U dokumentu su takođe navedena dva nenuklearna scenarija u kojima bi Rusija uzvratila nuklearnim oružjem. Prvi uključuje napad protivnika na kritična vladina ili vojna mesta u Rusiji, čiji bi prekid potkopao akcije odgovora nuklearnim snagama (tj. tzv. udar obezglavljivanja na političko i vojno rukovodstvo). Drugi se odnosi na bilo kakvu agresiju na Rusiju upotrebom konvencionalnog naoružanja kada je samo postojanje države ugroženo.
Kako je Sergej Lavrov istakao u izjavi indijskoj štampi, nijedan od uslova navedenih u dokumentu „Osnovni principi” ne važi za trenutnu situaciju u Ukrajini.
To, međutim, ne znači da sukob u Ukrajini nije rezultirao podizanjem nuklearne temperature u Evropi – daleko od toga. U Švedskoj raste podrška ulasku u NATO, a Finska bi za nekoliko nedelja mogla da podnese zahtev za članstvo. Ako se blok koji predvode SAD proširi na ove dve zemlje, to može biti slučaj za potencijalni vojni odgovor Rusije – ili barem za pojačano povećanje ruskih snaga. Prema rečima Dmitrija Medvedeva, bivšeg predsednika i premijera koji trenutno savetuje predsednika Putina o pitanjima nacionalne bezbednosti, ako bi Švedska ili Finska ušle u NATO, „više neće biti moguće govoriti o bilo kakvom beznuklearnom statusu Baltika – ravnoteža se mora uspostaviti.”
Medvedev je napomenuo da „Rusija nije preduzela takve mere i da to neće učiniti“, ali je dodao da „ako je naša ruka primorana, pa… imajte na umu da to nismo mi predložili“.
Razgovor o pridruživanju Švedske i/ili Finske NATO-u dolazi nakon usaglašenih napora bloka da rasporedi nuklearno sposobni lovce F-35A. „Brzo i žestoko se krećemo ka modernizaciji F-35 i ugrađujemo ih u naše planiranje i u naše vežbe i slične stvari kako te sposobnosti budu dostupne“, izjavila je nedavno Džesika Koks, direktorka NATO-ovog direktorata za nuklearnu politiku u Briselu. . „Do kraja decenije, većina, ako ne i svi naši saveznici će preći” na F-35, rekao je Koks.
F-35A je sertifikovan kao avion sa nuklearnom sposobnošću u oktobru 2021, nakon što je testiran korišćenjem nuklearnih bombi B-61. SAD drže zalihe od oko 150 nuklearnih bombi B-61 u raznim skladištima širom Evrope. Ovo oružje je namenjeno da ga koriste i SAD i takozvane „nenuklearne“ članice NATO-a. Zaista, Koks je posebno primetio da bi drugi saveznici NATO-a koji trenutno koriste F-35, kao što su Poljska, Danska i Norveška, mogli biti pozvani da podrže NATO misije razmene nuklearne energije u budućnosti. Finska je nedavno objavila da namerava da kupi 60 lovaca F-35A, što je potez koji samo Rusija može smatrati zabrinjavajućim s obzirom na izraženu želju Finske da se pridruži NATO-u.
Rusija smatra da predstavlja ozbiljnu pretnju od strane američkih i drugih NATO vazdušnih snaga F-35A za podršku takozvanoj operaciji „Baltičke vazdušne policije“ koja je u toku nad nebom Letonije, Estonije i Litvanije. , s obzirom da se svaki F-35A u vazduhu mora tretirati kao potencijalna nuklearna pretnja.
Džesika Koks i drugi zagovornici lovca F-35A – uključujući Finsku – dobro bi razmislili o činjenici da ruski „Osnovni principi“ navode „raspoređivanje nuklearnog oružja i sredstava za njegovu isporuku na teritorijama nenuklearnog oružja države“ kao jedan od scenarija „da bude neutralisan primenom nuklearnog odvraćanja“.
Rusija se možda ne sprema da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini. Međutim, neodgovorno držanje NATO-a može dovesti do povećanja potencijala ruskog nuklearnog oružja za upotrebu u Evropi.
