Kineski predsednik Si Đinping predložio je u četvrtak „globalnu bezbednosnu inicijativu“ koja podržava princip „nedeljive bezbednosti“, koncept koji je podržala i Rusija, iako nije izneo detalje o tome kako će biti sprovedena.
Tokom video govora na godišnjem forumu Boao Asia, Si je rekao da svet treba da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, obraćajući pažnju na „legitimne“ bezbednosne brige svih.
„Trebalo bi da podržavamo princip nedeljivosti bezbednosti, da gradimo uravnoteženu, efikasnu i održivu bezbednosnu arhitekturu i da se suprotstavimo izgradnji nacionalne bezbednosti na osnovu nesigurnosti u drugim zemljama“, rekao je Si na skupu na južnom kineskom ostrvu Hajnan.
U razgovorima o Ukrajini, Rusija je insistirala da zapadne vlade poštuju sporazum iz 1999. zasnovan na principu „nedeljive bezbednosti“ da nijedna zemlja ne može da ojača sopstvenu bezbednost na račun drugih.
Kina i Rusija su se sve više zbližile, a Kina je odbila da osudi rusku invaziju na Ukrajinu 24. februara, koju Moskva naziva „specijalnom operacijom“ za demilitarizaciju zemlje. Kina je za ukrajinsku krizu okrivila širenje NATO-a na istok.
Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs, odgovarajući na pitanje o Sijevom govoru na redovnom brifingu u Vašingtonu, rekao je da je Kina nastavila da „papagaji nešto od onoga što smo čuli da dolazi iz Kremlja“, uključujući koncept „nedeljive bezbednosti“.
Prajs je ponovio da će se Kina suočiti sa ozbiljnim posledicama ako pruži materijalnu podršku ruskim ratnim naporima u Ukrajini, ali da Vašington još nije video da Peking pruža takvu vrstu pomoći Moskvi.
Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju međunarodni sistem zasnovan na pravilima koji su izgradile sa partnerima koji imaju isto mišljenje zasnovan na poštovanju ljudskih prava, suvereniteta i samoopredeljenja, rekao je Prajs.
„Posvećeni smo podržavanju različitih sistema koje određene zemlje širom sveta – a među njima su Rusija i NR Kina – nastoje da izazovu, au određenim slučajevima nastoje da sruše, pa čak i unište“, rekao je on, pozivajući se na Republika Kina.
Analitičari primećuju da je ovo prvi put da se Kina zalaže za „nedeljivu bezbednost“ van konteksta rusko-ukrajinske krize, sa implikacijama na akcije SAD u Aziji.
„Ako Kina smatra da akcije SAD i njenih saveznika na Tajvanu ili Južnom kineskom moru zanemaruju njene bezbednosne brige, mogla bi da izazove koncept ‘nedeljive bezbednosti’ kako bi zatražila moralno visoko mesto u znak odmazde“, rekao je Li Mingđiang, vanredni profesor na S. Rajaratnam School of International Studies u Singapuru.
Si je takođe ponovio protivljenje Kine jednostranim sankcijama i „dugoručnoj jurisdikciji“, ne pominjući direktno kaznene akcije Zapada protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu.
Kina je više puta kritikovala zapadne sankcije, uključujući one protiv Rusije, ali je takođe pazila da ne pruži pomoć Moskvi koja bi mogla da dovede do uvođenja sankcija Pekingu.
Si je rekao da su potrebni napori da se stabilizuju globalni lanci snabdevanja, ali je takođe rekao da je kineska ekonomija otporna i da se njen dugoročni trend nije promenio.
Jude Blanchette, stručnjak za Kinu u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, rekao je da je Sijev govor verovatno pokušaj da se postojeći elementi spoljne politike Pekinga projektuju kao rešenja za trenutnu globalnu nestabilnost.
„Ne vidim kako bi se oko ovoga mogla izgraditi nova arhitektura, pa mislim da je ovo pokušaj da se kineski pogled na svet uplete u tkivo međunarodnog bezbednosnog diskursa“, rekla je Blanšet.
