Kako prenosi The Telegraph, Oksfordski akademici sugerišu da „faktor kikota“ oko potrage za vanzemaljcima dovodi do ignorisanja rizika oko „odnosa mirnih i neprijateljskih civilizacija“.
Nasin plan da prenese lokaciju Zemlje u svemir mogao bi da izazove napad vanzemaljaca, upozorili su naučnici sa Oksforda.
Istraživači američke svemirske agencije podržali su emitovanu poruku, nazvanu „Svjetionik u galaksiji“, namijenjenu pozdravu vanzemaljskim inteligencijama. To je ažurirani oblik poruke iz Areciba, emitovane 1974. za istu svrhu.
Poboljšanja digitalne tehnologije znače da se sada može emitovati više informacija. Predložena nova poruka uključuje osnovne matematičke i fizičke koncepte za uspostavljanje univerzalnog sredstva komunikacije, praćene informacijama o biohemijskom sastavu života na Zemlji.
Takođe uključuje lokaciju Sunčevog sistema u odnosu na glavne grupe zvezda, zajedno sa digitalizovanim prikazima samog Sunčevog sistema, Zemljine površine i muškaraca i žena. Poruka se završava pozivom obaveštajnim službama da odgovore.
Ali Anders Sandberg, viši naučni saradnik na Oksfordskom institutu za budućnost čovečanstva (FHI), upozorio je da deljenje takvih informacija sa inteligentnim životom predstavlja rizik koji se mora uzeti u obzir.
Dr Sandberg je za Telegraf rekao da, iako je mala šansa da poruka stigne do vanzemaljske civilizacije, „ona ima tako veliki uticaj da je zapravo morate shvatiti prilično ozbiljno“.
Rekao je da „faktor hihotanja“ koji okružuje potragu za vanzemaljskom inteligencijom znači da „mnogi ljudi jednostavno odbijaju da shvate bilo šta u vezi sa tim ozbiljno. Što je šteta, jer ovo je važna stvar”.
Sve u svemu, rekao je dr Sandberg, i rizik i potencijalna korist su bili mali. S obzirom na poteškoće prelaska ogromnih raspona međuzvezdanog prostora, poruka koju je primila čak i veoma napredna civilizacija mogla bi da predstavlja malo više od, kako je to rekao dr Sandberg, „razglednice na kojoj piše: „Voleo bih da si ovde““.
Poruka Arecibo je jedna od nekoliko emitovanja, uključujući neke reklame, koje su ljudi već poslali u svemir. „Jadni vanzemaljci možda već dobijaju razne poruke iz raznih razloga“, rekao je dr Sandberg.
Bolji pristup od pojedinačnih grupa koje ispaljuju ad-hoc poruke, predložio je dr Sandberg, bio bi koordinacija čovečanstva kao vrste. „Nismo sjajni u koordinaciji, ali mislim da je to lepa vežba“, rekao je on.
Tobi Ord, kolega dr Sandberga u FHI, izneo je slične argumente u The Precipice, knjizi objavljenoj 2020. godine u kojoj je analizirao egzistencijalne rizike sa kojima se čovečanstvo suočava.
Dr Ord je sugerisao da bi možda bilo mudro voditi „javnu diskusiju“ pre slanja poruka vanzemaljcima, ističući da „čak i pasivni SETI (slušanje njihovih poruka) može da krije opasnosti, jer bi poruka mogla biti dizajnirana da nas zarobi.
„Ove opasnosti su male, ali slabo shvaćene i još uvek nisu dobro upravljane.
Sve u svemu, napisao je dr Ord, „glavno relevantno pitanje je odnos miroljubivih i neprijateljskih civilizacija. Imamo vrlo malo dokaza o tome da li je ovo visoko ili nisko, i ne postoji naučni konsenzus. S obzirom na to da bi loša strana mogla biti mnogo veća od prednosti, ovo mi ne zvuči kao dobra situacija u kojoj treba preduzeti aktivne korake ka kontaktu.“
Naučnici NASA-e su predložili da se poruka emituje sa FAST-a (kineskog sfernog radio teleskopa sa otvorom od pet stotina metara) i Allen teleskopa Instituta SETI u severnoj Kaliforniji. Nije ponuđen datum za emitovanje.
Naučnici, uključujući Stivena Hokinga, u prošlosti su upozoravali da bi ove poruke mogle biti rizične. U dokumentarcu objavljenom 2010. godine, profesor Hoking je istakao da na Zemlji interakcije između civilizacija na različitim nivoima tehnološkog napretka obično ne funkcionišu baš najbolje za manje naprednu grupu.
„Moramo samo da pogledamo sebe da bismo videli kako bi se inteligentan život mogao razviti u nešto što ne bismo želeli da sretnemo“, rekao je profesor Hoking, navodeći dolazak Evropljana u Ameriku.
