Najveći potrošači će možda morati da obustave rad ako se prekinu isporuke iz Rusije.
Francuska ispituje svoje najveće potrošače prirodnog gasa kako bi procenila koji od njih bi morali da obustave normalne operacije ako se prekinu isporuke goriva iz Rusije. Plan je naveden u uredbi koju je u petak objavio vladin glasnik JORF.
U dokumentu se navodi da će francuski operater gasne mreže GRTgaz prikupljati podatke od najvećih potrošača u zemlji kako bi vlada mogla odlučiti koji od njih bi mogao biti stavljen na pauzu uz najmanju ekonomsku štetu. Za seckalicu se razmatraju samo subjekti sa godišnjom potrošnjom od najmanje 5 gigavat sati.
Istraživanje, u kojem potrošači gasa moraju da učestvuju pod pretnjom da budu kažnjeni, namenjeno je scenariju u kome je poremećeno snabdevanje Francuske ruskim gasom. Ako nestašice tokom leta ostave zemlju nespremnom za hladnu sezonu, sledeće zime će možda biti potrebno racionalizovanje.
GRTgaz je rekao da ruski gas čini 17% nacionalnog miksa. Operater mreže je naglasio da do sada nije bilo nikakvih poremećaja, ali da zabrinutost ostaje, s obzirom na neprijateljstva u Ukrajini i veliki teret terminala za tečni prirodni gas koji se koriste za pomorsku isporuku u Evropu.
„Pozivam dobavljače da popune podzemna skladišta što je više moguće kako bi se sledećoj zimi približili u najboljim mogućim uslovima“, rekao je izvršni direktor mrežnog operatera Thierri Found.
Racioniranje bi bilo „krajnja mera“, prema GRTgazu, koja bi se koristila samo ako svi drugi pokušaji da se izbalansira ponuda i potražnja za gasom propadnu. Prema planu, prve bi se sa ograničenjima suočile velike gasne elektrane i industrijske lokacije, poput hemijskih i staklarskih fabrika, a zatim tržni centri, stadioni i slični javni prostori koji nisu neophodni.
Evropske nacije su se obavezale da će smanjiti svoju decenijsku zavisnost od ruskog gasa nakon vojne operacije te zemlje protiv Ukrajine koja je počela krajem februara. Kao odmazdu, SAD i njeni saveznici nastoje da naškode Moskvi ekonomskim sankcijama i da je izoluju od međunarodne trgovine.
Moskva je odgovorila na zapadnu zaplenu svojih deviznih rezervi denominiranih u dolarima i evrima zahtevajući da „neprijateljske nacije“ plate kupovinu prirodnog gasa u rubljama. Evropski potrošači su odbili zahtev, navodeći da se njime krše uslovi njihovih ugovora sa ruskim gasnim monopolom Gaspromom.
Moskva je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. godine i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom ponovo preuzme dva regiona.