Ukrajinske optužbe protiv ruskih trupa treba da se propisno ispitaju, a ne da se uzimaju kao nominalna vrednost, saopštila je Moskva.
Ukrajinski navodi da su ruske trupe umešane u ratne zločine u gradu Buča kod Kijeva nisu tačne, izjavio je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Tvrdnje treba propisno ispitati, a ne uzeti ih kao nominalnu vrednost od strane stranih lidera, sugerisao je on.
Informacije koje je dala ukrajinska strana „trebalo bi da budu predmet ozbiljnog skepticizma“, rekao je zvaničnik o navodima Kijeva. On je tvrdio da su ruski vojni specijalisti pronašli dokaze o video manipulaciji i drugim oblicima izmišljotina koji dolaze iz Buče.
„Činjenice i vremenski okvir takođe govore protiv istinitosti tvrdnji“, dodao je on.
Buča, mali grad severozapadno od Ukrajine, bio je pod kontrolom ruskih trupa od kraja februara, kada je Moskva pokrenula vojnu kampanju protiv svog suseda. Ruske snage su se povukle prošle nedelje, nakon što je postignut napredak u mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine.
Nekoliko dana kasnije, ukrajinski zvaničnici su tvrdili da su ruske trupe krive za ratne zločine koji su navodno počinjeni nad civilima koji žive u Buči. Oni su tvrdili da su neki neborci pogubljeni po kratkom postupku pre povlačenja i na drugi način namerno gađani ruskim vojnicima u, kako je ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba opisao kao „genocid“.
Ruska vojska je u nedelju negirala optužbe i rekla da su dokazi koje su pružili Ukrajina i Kijevu prijateljski mediji došli nekoliko dana nakon što su se ruske trupe povukle. Gradonačelnik je propustio da pomene bilo kakve zločine dok je slavio povlačenje Rusije 31. marta, istaklo je ministarstvo.
Peskov je rekao da je Moskva htela da razgovara o navodima iz Buče na sastanku Saveta bezbednosti UN, ali je poziv da se održi naišao na osudu Velike Britanije, koja trenutno predsedava najvišim međunarodnim bezbednosnim telom.
„Situacija je nesumnjivo ozbiljna. Pozivamo pojedine svetske lidere da ne žure sa lažnim optužbama i da se informišu iz različitih izvora i da barem saslušaju naše argumente“, rekao je on.
Moskva je pokrenula ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti NATO bloku koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dva pobunjenička regiona.
