Moskva posreduje dok Jerevan optužuje Baku za kršenje primirja u spornom regionu.
Jermenijski premijer Nikol Pašinjan pozvao je u petak ruskog predsednika Vladimira Putina da razgovara o, kako Jerevan kaže, alarmantnoj situaciji u Nagorno-Karabahu, regionu naseljenom etničkim Jermenima, na koje polaže pravo Azerbejdžan i kojim trenutno patroliraju ruske mirovne snage.
Jermenski mediji navode da su dvojica lidera razgovarala o izveštajima o obnavljanju tenzija u toj oblasti koje su bile osporene tokom 44-dnevnog sukoba 2020. godine, koji je okončan tek nakon posredovanja Moskve. Jermenija kaže da su azerbejdžanski vojnici „napali“ teritoriju od četvrtka, zauzevši dva sela i koristeći bespilotne letelice da ubiju najmanje tri vojnika samoproglašene Republike Nagorno-Karabah (NKR), koje su lokalne vlasti identifikovale po imenu.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu već je uputio pozive od svog jermenskog kolege Surena Papikjana u četvrtak i azerbejdžanskog Zakira Hasanova u petak. Međutim, Pašinjanov poziv Putinu podiže stvar sa čisto vojnog nivoa.
Jermenija je optužila Azerbejdžan da je zauzela dva sela, Khramort i Parukh – koja Azerbejdžanci zovu Farukh – koja se nalaze na liniji primirja između Azerbejdžana i NKR uspostavljene 2020. godine. Vatra koja je usledila, u kojoj su učestvovale borbene bespilotne letelice Bairaktar TB-2 turske proizvodnje, rezultirala je više desetina ranjenih i troje poginulih na jermenskoj strani, kao i neutvrđenih azerbejdžanskih žrtava, preneli su jermenski mediji.
Azerbejdžan je negirao optužbe, rekavši da njegove trupe jednostavno „nastavljaju proces razjašnjavanja svojih lokacija i položaja bez upotrebe sile“.
Tvrdnje da su „navodno korišćene bespilotne letelice i da je došlo do oružanog sukoba na teritoriji Azerbejdžana gde su privremeno stacionirane ruske mirovne snage, što je dovelo do pogibije naših vojnika, laž je i provokacija“, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Bakuu.
Iako je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, Nagorno-Karabah je od 1990-ih pod kontrolom svoje etničke jermenske većine, uz podršku Jerevana. Baku je krenuo da ponovo preuzme teritoriju u septembru 2020, uz podršku Turske. Moskva je na kraju posredovala u prekidu vatre koji je ostavio Azerbejdžanu kontrolu nad više od polovine regiona, a preostalu teritoriju – uključujući jedini kopneni put do Jermenije – patroliraju ruske mirovne snage.
