Zemljini polovi su istovremeno podvrgnuti strašnoj ekstremnoj vrućini sa delovima Antarktika za više od 40˚C i oblastima Arktika za više od 30˚C toplijim od proseka.
Vremenske stanice na Antarktiku srušile su rekorde u petak kako se region približavao jesen. Stanica Concordia visoka 3.234 metra bila je na -12,2˚C, što je oko 70 stepeni toplije od proseka, dok je još viša stanica Vostok imala nijansu iznad -17,7˚C, nadmašivši svoj rekord svih vremena za oko 15˚C, prema tvitu pratioca ekstremnih vremenskih rekorda Maksimilijana Erere.
Priobalna baza Tera Nova bila je daleko iznad nule, na 7˚C.
Iznenadio je zvaničnike u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu u Boulderu, u Koloradu, jer su obraćali pažnju na Arktik gde je bilo 30˚C toplije od proseka, a oblasti oko Severnog pola su se približavale ili na tački topljenja, tj. zaista neobično za sredinu marta, rekao je naučnik iz centra Volt Majer.
„Ona su suprotna godišnja doba. Ne vidite kako se sever i jug (pol) tope u isto vreme“, rekao je Mejer za Asošiejted pres u petak uveče. „To je definitivno neobična pojava.
„Prilično je zapanjujuće“, dodao je Meier.
„Vau. Nikada nisam video ništa slično na Antarktiku“, rekao je naučnik iz oblasti leda Univerziteta Kolorado Ted Skambos, koji se nedavno vratio sa ekspedicije na kontinent.
„Nije dobar znak kada vidite da se takve stvari dešavaju“, rekao je meteorolog sa Univerziteta Viskonsin Metju Lazzara.
Lazzara prati temperature u Dome C-ii na istočnom Antarktiku i zabeleženo je -10˚C u petak, gde je normalno -43˚C: „To je temperatura koju treba da vidite u januaru, a ne u martu. Januar je tamo leto. To je dramatično.“
Stručnjaci savetuju da nije jasno da li je rekordna toplota zaista deo klimatskih promena
I Lazzara i Meier rekli su da je ono što se dogodilo na Antarktiku verovatno samo slučajni vremenski događaj, a ne znak klimatskih promena. Ali ako se to ponovi ili više puta, onda bi to moglo biti razlog za brigu i deo globalnog zagrevanja, rekli su.
Toplo vreme na Antarktiku prvi je izvestio The Washington Post.
Antarktički kontinent kao celina u petak je bio oko 4,8˚C topliji od osnovne temperature između 1979. i 2000. godine, prema klimatskim reanalizatorima Univerziteta Mejn, zasnovanom na vremenskim modelima američke Nacionalne administracije za okeanske atmosfere. To zagrevanje iznad već zagrejanog proseka je neobično, rekao je Mejer.
Istovremeno, u petak je Arktik u celini bio 3,3˚C topliji od proseka od 1979. do 2000. godine.
Poređenja radi, svet u celini bio je samo 0,6˚C iznad proseka od 1979. do 2000. godine. U globalu, prosek od 1979. do 2000. godine je oko 0,3˚C topliji od proseka 20. veka.
Ono što zagrevanje Antarktika čini zaista čudnim je to što se južni kontinent – osim njegovog ranjivog poluostrva koje se brzo zagreva i brzo gubi led – nije mnogo zagrevao, posebno u poređenju sa ostatkom sveta, rekao je Mejer.
Antarktik je postavio rekord za najniži letnji led na moru — rekordi sežu iz 1979. godine — sa smanjenjem na 1,9 miliona kvadratnih kilometara krajem februara, izvestio je centar podataka o snegu i ledu.
Ono što se verovatno dogodilo bila je „velika atmosferska reka“ koja je upumpana toplim i vlažnim vazduhom sa juga Pacifika, rekao je Mejer.
A na Arktiku, koji se zagreva dva do tri puta brže od ostatka sveta i koji se smatra osetljivim na klimatske promene, topli atlantski vazduh je dolazio severno od obale Grenlanda.
