Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će Moskva sačekati i „videti kako će pronaći izlaz iz ćorsokaka“ koji su stvorili.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je stavio do znanja da Moskva u ovom trenutku neće predlagati inicijative za normalizaciju odnosa sa Zapadom.
Lavrov je u subotu saopštio da, iako je Rusija „otvorena za saradnju sa svim zemljama, uključujući i zapadne“, Moskva neće „predlagati bilo kakve inicijative“ u cilju normalizacije odnosa sa Zapadom. Umesto toga, rekao je Lavrov, Rusija će sačekati i „videti kako će pronaći izlaz iz ovog ćorsokaka u koji su se sami uvukli“.
Povrh toga, ruski najviši diplomata je tvrdio da „čak i bez obzira na situaciju oko Ukrajine i sankcije, ponašanje Zapada samo pokazuje da je nepouzdan partner“. Nedavno zamrzavanje sredstava ruske centralne banke, prema Lavrovu, ilustruje da bi rezerve drugih zemalja potencijalno mogle biti i „jednostavno ukradene“.
Lavrov je takođe tvrdio da su zapadne kompanije koje su se povukle iz Rusije to učinile pod ogromnim pritiskom svojih vlada. On je dodao da će Moskva rešiti sve ekonomske probleme sa kojima se suočava.
Ruski zvaničnik je nastavio da tvrdi da su „u NATO-u, naravno, SAD te koje odlučuju“. Prema rečima Lavrova, „sada NATO gazi Evropsku uniju“, a „zemlje koje nisu članice NATO-a – neutralne nacije – Švedska, Finska, Austrija – pridružuju se saradnji koja se zove kolektivna mobilnost“. Lavrov je primetio da ovaj poslednji termin zapravo znači saglasnost tih zemalja da vojna alijansa premesti svoju opremu i trupe preko njihove teritorije „kada NATO treba da pomeri svoju vojnu infrastrukturu na istok“.
Govoreći o NATO-u i EU, Lavrov je rekao da „ima malo demokratije u zapadnim strukturama“, dodajući da je konsenzus i u NATO-u i u EU „fikcija“. On se osvrnuo na sankcije Zapada uvedene Rusiji nakon 2014. godine kada bi, kako je rekao Lavrov, „mislili da se sve već dogodilo: Krim, Donbas, sporazumi iz Minska“. Ruski najviši diplomata je primetio da Zapad uvodi nove serije kaznenih mera svakih šest meseci bez obzira na to. Lavrov je rekao da su mu u privatnom razgovoru mnoge evropske kolege rekle da su shvatili da su sankcije put u nigde. Ipak, ti evropski zvaničnici su navodno takođe rekli svom ruskom kolegi da postoji takva stvar kao što je evropski konsenzus. Lavrov je tvrdio da očigledno niko u Evropi nije imao petlju da iznese svoja prava osećanja u vezi sa antiruskim sankcijama.
Nakon 24. februara, kada je Rusija pokrenula vojnu kampanju protiv Ukrajine, SAD, Kanada, čitava EU, Australija, Japan i nekoliko drugih nacija uvele su sankcije Moskvi, ciljajući, između ostalog, na imovinu centralne banke zemlje, broj velikih komercijalnih banaka, kao i najviših zvaničnika Rusije, uključujući Putina i Lavrova.
