Sankcije su korišćene kao oružje protiv zemlje, ali je sada razvila imunitet protiv njih, rekao je šef VEB.RF.
Oslanjanje na supstituciju uvoza da bi se minimizirao efekat sankcija uvedenih zbog ukrajinskog sukoba ne znači izolovati rusku ekonomiju od ostatka sveta, istakao je u ekskluzivnom intervjuu Igor Šuvalov, koji je na čelu državne razvojne korporacije VEB.RF. sa RT.
Otkako je Krim 2014. godine izglasao ponovno ujedinjenje sa Rusijom i to je dovelo do uvođenja prvih krugova međunarodnih ograničenja, „zemlja je prešla dug put u primeni supstitucije uvoza, stvaranju novih industrijskih preduzeća i novih tehnoloških lanaca“, rekao je Šuvalov.
„Sankcije nas zaista motivišu da mnogo toga promenimo“, rekao je on. „S jedne strane, to je oružje protiv Moskve, ali, s druge strane, razvili smo imunitet na njih“, dodao je on.
Sada, kada je Rusiji stavljeno još više ograničenja, „dužnost“ vlade je da se pobrine da „zemlja bude 100% bezbedna u pogledu tehnologije, proizvodnje kritičnih elemenata i hrane“, insistirao je zvaničnik.
Međutim, uprkos naglasku na supstituciji uvoza, ruska ekonomija „ne treba da teži autonomiji“, već da ostane „otvorena“, rekao je Šuvalov, koji je bio prvi potpredsednik ruske vlade između 2008. i 2018. godine.
„Moramo proizvoditi robu koja nam osigurava intelektualnu, tehnološku, proizvodnu i prehrambenu sigurnost. Ali ruska ekonomija mora biti apsolutno integrisana u međunarodnu trgovinu i otvorene ekonomske veze. Moramo da obezbedimo svoje bogatstvo za razvoj globalne civilizacije, uz korišćenje najboljih tehnologija iz drugih zemalja za dobrobit sopstvenog naroda.
On je takođe odgovorio na nedavne medijske izveštaje u kojima se tvrdi da je Rusija sada ‘prestigla’ Iran kao zemlja sa najviše sankcija na svetu. Moskva je od 22. februara videla više od 2.700 novih ograničenja koje su joj postavile SAD, EU i druge zemlje – skoro isto koliko i svih prethodnih godina od 2014.
„Nismo nikoga nadmašili. Amerikanci su sami sebe nadmašili u sprovođenju takvih odluka“, rekao je Šuvalov.
Oštrije sankcije uvedene su protiv Rusije nakon što je poslala svoje trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon sedmogodišnjeg zastoja zbog neuspeha Kijeva da sprovede uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja Rusije otcepljenih republika Donbasa u Donjecku i Lugansku. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
