Superoštra slika sjajne zvezde — koju je objavila NASA — pokazuje da izgleda da optika savršeno radi na svemirskom teleskopu Džejms Veb.
Infracrveni teleskop vredan 10 milijardi dolara lansiran je u decembru nakon decenija razvoja i izgradnje i oduševio je astronome kada se uspešno otvorio u svemiru.
Sada naučnici kažu da je njegovih 18 odvojenih segmenata ogledala precizno poravnato tako da mogu da deluju kao jedno ogromno ogledalo prečnika oko 21 stopu.
„Kada su se pojavile prve slike, bili smo u kontrolnom centru misije i bio je to veoma emotivan trenutak“, kaže Li Fajnberg, Vebov menadžer elemenata optičkog teleskopa u NASA-inom centru za svemirske letove Godard u Grinbeltu, Merilend. „Srećan sam što mogu da kažem da su optičke performanse teleskopa apsolutno fenomenalne. On zaista radi izuzetno dobro.“
Tokom procesa poravnanja, astronomi bi usmerili teleskop na sjajne zvezde. Ranije slike koje je objavila NASA pokazale su kako će segmenti delovati kao pojedinačni teleskopi, pri čemu svaki vraća zasebnu sliku iste zvezde.
Sada, međutim, segmenti ogledala mogu da rade zajedno. A rezultati su sve čemu su se astronomi usudili da se nadaju.
Šta će najveći teleskop na svetu otkriti o univerzumu
„Dok smo se fokusirali na te sjajne zvezde, nismo mogli a da ne vidimo ostatak univerzuma koji dolazi u fokus iza njih, da vidimo udaljenije zvezde i galaksije koje dolaze u vid“, kaže Maršal Perin, astronom iz svemira Naučni institut za teleskop u Baltimoru. „I iskreno, tim je ponekad bio vrtoglav, samo što je video da se ovo dešava.
„Ne postoji način da pogledamo ove podatke i ne budemo uzbuđeni zbog naučnih mogućnosti koje se ovde otvaraju“, kaže Perin.
Predstoje još nedelje inženjerskog rada pre nego što teleskop bude spreman za nauku; još uvek treba da bude potpuno podešen da radi sa svim svojim različitim instrumentima.
Međutim, počevši od ovog leta, trebalo bi da bude u mogućnosti da prikupi svetlost koja pokazuje kako su izgledale neke od prvih galaksija, samo nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska. Teleskop će se takođe koristiti za ispitivanje atmosfere planeta koje kruže oko udaljenih zvezda, tražeći bilo kakve hemijske oznake koje bi mogle ukazivati na prisustvo života.