Stonehenge, mračan i drevan spomenik, već milenijumima stoji kao čuvar južne Engleske. Njegova izgradnja i svrha ostaju misterija koja intrigira ljude vekovima. U 2024. godini, otkriće o Altar kamenu dodatno je produbilo ovu enigmu.
Altar kamen, težak 6,6 tona, uglavnom je zakopan i potiče iz severne Škotske, udaljene oko 700 kilometara od trenutne lokacije na Salisbury Plain. Istraživači su se zapitali da li je ledeni pokrivač pomogao u njegovom transportu. Nova analiza sugeriše da je deo putovanja zahtevao ljudski napor.
Geolog Entoni Klark sa Univerziteta Curtin u Australiji ističe da dokazi ukazuju na namerno planirano pomeranje kamena. Njihovo modeliranje pokazuje da su ledenjaci mogli transportovati kamenje samo delimično tokom poslednjeg ledenog doba, ali ne i do južne Engleske. To znači da su ljudi morali prevesti kamen stotinama kilometara.
Iako ne možemo sa sigurnošću znati prvobitnu svrhu Stonehengea, sami kamenovi sadrže tragove. Većinom se sastoje od dva tipa – lokalnih kamenih blokova poznatih kao sarseni i plavih kamenova iz Velsa, udaljenog 230 kilometara. Altar kamen je jedinstven među njima, sa dva sarsena koja leže preko njega.
U 2024. godini, Klark i njegovi saradnici analizirali su sitne cirkon kristale u Altar kamenu i pratili ih do Orcadijskog basena, na severoistoku Škotske. Njihovo istraživanje pokazuje da je Salisbury Plain bio bez leda u vreme kada je Altar kamen premešten, što ukazuje na to da ga nije mogao direktno položiti ledenjak.
Novi rad predstavlja završni deo slagalice. Prvi deo bio je utvrđivanje porekla Altar kamena, dok su rezultati pokazali da kamen nije mogao biti transportovan direktno iz Caithnessa do Stonehengea. Moguće je da je kamen premešten na ledenom ledu do Dogger Banka, što bi skratilo put do Salisbury Plain.
Međutim, Dogger Bank je nestao pod morem pre nego što je Stonehenge podignut. Ako je Altar kamen bio tamo, ljudi bi morali da ga pronađu pre nego što su se mora podigla, prevezu ga negde drugde i sačuvaju ga pre nego što su ga iskoristili za izgradnju Stonehengea. To je složen niz događaja, ali možda verovatniji od transporta 6-tonskog kamena na 700 kilometara.
Klark naglašava da istraživanje pokazuje da nije bilo održivih ledenjačkih puteva koji bi direktno povezali izvorni region sa Stonehengeom. Umesto toga, sugeriše se da je kamen verovatno premešten u fazama, kombinujući kopneni transport sa rečnim ili obalnim prevozom gde je to bilo moguće.
