U novom istraživanju, naučnici su proučavali kako analgetici utiču na jastoge vrste Nephrops norvegicus. Kada su jastozima davali analgetik pre nego što su im pružili blagi električni šok, primetili su smanjenje broja pokreta repa, koji je inače znak bega. Ova otkrića dodaju još jedan važan dokaz da rakovi doživljavaju nocicepciju, odnosno fizičko prepoznavanje štete.
Lynne Sneddon, zoofiziolog sa Univerziteta u Geteborgu, ističe da postoje dokazi da decapodni rakovi pokazuju znake nelagodnosti i stresa kada su izloženi povredama, poput prisilnog uklanjanja kandže. Njeni najnoviji eksperimenti pokazuju da jastogi negativno reaguju na električne šokove, koji su bolni za ljude.
Mnogi narodi smatraju jastoge delikatesom, a ideja da ovi rakovi ne mogu da osećaju bol omogućila je pripremne tehnike poput kuvanja živih jastoga. Ova praksa je sada zabranjena kao okrutnost prema životinjama u mnogim delovima sveta, a vlada Velike Britanije je zvanično priznala jastoge, hobotnice i rakove kao senzitivne.
Ipak, utvrđivanje da li životinja može da oseća bol ili doživljava nocicepciju, posebno kod rakova, ostaje izazov. Teško je odrediti da li životinja oseća bol, jer ne možemo komunicirati s njima na dovoljno značajan način da bismo utvrdili da li njihova reakcija na štetu uključuje emocionalnu komponentu.
Naučnici su sproveli eksperiment u kontrolisanim uslovima, primenjujući blagu struju u vodi tokom deset sekundi. Takođe su rukovali nekim jastozima bez šokiranja, što je izazvalo stres, ali nije bilo štetno. Ova kontrolna grupa pokazala je da je reakcija na šok zapravo odgovor na stimulaciju, a ne samo posledica stresa.
Neki jastogi su primili analgetike pre nego što su otišli u rezervoar sa šokovima. Istraživači su snimali ponašanje jastoga pre i posle eksperimenta, a uzeli su i uzorke hemolimfe kako bi izmerili hemikalije povezane sa stresom. Rezultati su pokazali da su jastogi u rezervoaru za šokove gotovo uniformno reagovali brzim pomeranjem repa u pokušaju da pobegnu, dok je primena analgetika smanjila ili potpuno eliminisala ovo ponašanje.
Ova istraživanja ukazuju na potrebu za daljim radom na smanjenju potencijalne patnje kod životinja koje ljudi koriste bez dovoljno obzira na njihovo blagostanje. „Ova studija postavlja temelje za poboljšanje standarda dobrobiti za decapode u istraživanju, akvakulturi i ribarstvu“, zaključuju istraživači.
