Blizanci se često suočavaju sa specifičnim izazovima koji mogu uticati na njihov razvoj. Nova analiza ukazuje na to da blizanci imaju nedostatke u kogniciji, jeziku i socijalno-emocionalnim veštinama kada se približavaju školskom uzrastu. Istraživači smatraju da bi blizanci mogli imati koristi od rane podrške kako bi smanjili razlike u učenju i poboljšali svoje šanse za akademski uspeh.
Prethodna istraživanja o razvojnim kašnjenjima kod blizanaca su bila mešovita. Meta-analiza 15.000 parova blizanaca i 1,5 miliona jedinca sugerisala je da blizanci imaju niže IQ rezultate tokom detinjstva i adolescencije. Međutim, neka istraživanja su pokazala minimalne razlike.
Ova najnovija studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Jorku, jedinstvena je po tome što upoređuje blizance i jedince iz iste porodice, uzimajući u obzir zajedničke faktore kao što su genetika i okruženje. Istraživači su analizirali podatke iz Studije ranog razvoja blizanaca (TEDS), koristeći podatke iz 851 para blizanaca i njihovih mlađih jedinca iz Velike Britanije.
Podaci su prikupljani između 1996. i 2004. godine, prateći razvojnu progresiju dece u uzrastima od 2, 3, 4 i 7 godina u tri oblasti: jezik, kognicija i socijalno-emocionalne veštine. Roditelji su popunjavali upitnike o razvoju svoje dece, a podaci su prikupljeni direktno od dece putem telefona kada su napunili 7 godina.
Jedinci su postigli bolje rezultate od blizanaca u kognitivnim testovima, koji su uključivali konceptualna pitanja i zadatke sa slagalicama. Takođe, jedinci su pokazali više rezultate u socijalno-emocionalnom razvoju, pokazujući više pro-socijalnih ponašanja i manje problema u ponašanju i emocijama.
Razlike u nekim socijalno-emocionalnim pitanjima, poput hiperaktivnosti i problema sa vršnjacima, su se povećale kako su deca dostizala školski uzrast. Iako su blizanci imali niže rezultate u jezičkim veštinama u ranom uzrastu, do sedme godine su ih nadmašili.
Istraživači ističu da su očigledni nedostaci blizanaca mali do srednji, ali značajni. Mnogi faktori mogu uticati na razvojne obrasce blizanaca, uključujući pažnju koju roditelji posvećuju mlađim jedincima. Pored toga, roditeljstvo blizanaca može biti emocionalno, fizički i finansijski stresno, što može uticati na to koliko roditelji razgovaraju i drže svoju decu.
Ova istraživanja otvaraju nova pitanja o razvoju blizanaca. Blizanci dele iskustva od samog začeća, što može uticati na njihovu interakciju sa drugim decom. Takođe, često su identifikovani kao par, što može uticati na njihov osećaj identiteta.
Na kraju, blizanci bi mogli imati koristi od dodatne podrške u svojim ranim godinama kako bi se smanjila razvojna kašnjenja u ključnim veštinama. Neuspeh u zatvaranju ovog razmaka u učenju može dovesti do dugoročnih problema, kao što su izbegavanje i nedostatak motivacije. Obrazovne inicijative su sve važnije s obzirom na to da se stopa višestrukih porođaja povećava.
