Prema izjavama stručnjaka, razmena poruka između SAD i Irana se odvija preko posrednika kao što su Pakistan, Egipat i Turska. SAD su navodno predstavile plan od 15 tačaka, dok je Iran podneo svoj plan od četiri ili pet tačaka. Ipak, optimizam je na niskom nivou, jer su zahtevi obe strane maksimalistički.
SAD zahtevaju prekid iranskog raketnog i nuklearnog programa, kao i obustavu podrške iranskim posrednicima u regionu. U zamenu, možda bi ponudili ublažavanje sankcija ili zajedničku kontrolu Ormuskog moreuza. Međutim, iransko rukovodstvo smatra da su takvi uslovi neprihvatljivi, uprkos vojnim udarcima koje su pretrpeli.
Izrael je danas saopštio da je ubio komandanta iranske mornarice, dok se čini da SAD naginju ka pregovorima sa iranskim parlamentom. Mnogi analitičari smatraju da je bivši predsednik parlamenta, Ali Laridžani, bio otvoreniji za razgovore nego trenutni predsednik. Postavlja se pitanje ko u Teheranu ima moć da donosi odluke.
Revolucionarna garda (IRGC) je postala ključni deo sistema vlasti u Iranu, a trenutni lideri nisu raspoloženi za ustupke. Iako neki zvaničnici, poput predsednika parlamenta Kalibafa, možda žele razgovore, nedostatak poverenja između dve strane ostaje glavni problem. Iranci ne veruju Amerikancima zbog prethodnih napada, dok SAD i Izrael sumnjaju u iranske namere.
Trampova administracija se suočava sa teškim odlukama, a mnogi analitičari smatraju da su potcenili otpornost iranskog režima. U Vašingtonu postoje različita mišljenja o strategiji, ali trenutno raspoloženje ukazuje na to da se rat mora podići na viši nivo. Tramp i njegovi saradnici veruju da pobeđuju, ali kritikuju NATO saveznike zbog nedostatka podrške.
Rat stvara sopstvenu dinamiku, a zemlje Zaliva su besne na Iran zbog njegovih napada. Evropske zemlje su takođe zabrinute zbog iranskog balističkog programa. Ova situacija može dovesti do promene u bezbednosnim aranžmanima i približavanju stavova između SAD, Evrope i zemalja Zaliva u vezi sa Iranom.
