U Srbiji se od danas primenjuje nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida (CO2) od četiri evra po toni, što će regulisati dva zakona čija primena počinje – o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Cilj je da se smanji zagađenje, unapredi energetsku efikasnost i da se obezbedi ravnopravniji položaj srpske industrije na međunarodnom tržištu.
Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte odgovor je Srbije na početak naplate takse na ugljen-dioksidu EU kome od danas podleže i Srbija, a prema Mehanizamu prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), dok je Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda njegov srpski ekvivalent.
Nameti po oba zakona, koje je Srbija usvojila početkom decembra, iznose četiri evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida, gde pokrivaju i azot-suboksid (N2O) i perfluorougljenike (PFC-ove).
Porez se plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima s efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.
To će omogućiti da iznos CBAM-a za proizvode koji će se plasirati na EU tržište iz Srbije bude smanjen za četiri evra po toni, jer se već naplaćuju prema nacionalnom porezu.
Uvođenje novih poreza najviše će uticati na ugljenično intenzivne industrije – proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa i električne energije, a tona ugljenika koja se oslobodi pri njihovoj proizvodnji, plaćaće se u skladu sa principom „emiter/zagađivač plaća“.
Zakon o porezu na CO2 se primenjuje na one koji su dužni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja, a u pitanju su prevashodno velika i srednja društva.
Te dozvole je dobilo 50 kompanija, za 92 svoja pogona, koje prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i dostavljaju ih Ministarstvu zaštite životne sredine.
