U Keniji, žene se suočavaju sa velikim stresom zbog klimatskih promena i poljoprivrede. U ruralnim zajednicama, nedostatak hrane i suše dodatno pogoršavaju situaciju. Istraživanje pokazuje zabrinjavajuće znake mentalnog zdravlja među ženama.
Kaloleni u okrugu Kilifi je jedno od najsiromašnijih područja u Keniji. Žene nose kante vode na velike udaljenosti kroz prašnjave predele. Kuće su uglavnom građene od blata i nemaju unutrašnju vodovodnu mrežu. Biljke kukuruza vene na suncu.
„Ove zajednice se bore da uzgajaju svoje useve i moraju trošiti novac na hranu“, rekao je Zul Merali sa Univerziteta Aga Kan, koji je osnovao lokalni institut za mentalno i cerebralno zdravlje. „To stvara veliki pritisak, posebno na žene, jer su one odgovorne za to da deca i porodice budu nahranjene.“
Ova poljoprivredna zajednica je jedna od najistraživanijih populacija u Keniji. Mreža zdravstvenih radnika poseti sve domaćinstva svakog meseca kako bi proverili kako se ljudi snalaze. Popunjavaju upitnike koje vlada koristi da razume potrebe u ruralnim zajednicama.
Humphrey Kitsao je promotor zdravstvene zaštite koji brine o 115 domaćinstava u okrugu Kilifi, ukupno 532 osobe. Ovaj posao obavlja već 18 godina i kaže da je video mnogo promena. „Ljudi ovde i dalje obrađuju zemlju, ali njihovi prihodi nisu kao ranije“, rekao je za Associated Press. „Moraju trošiti mnogo novca na svoje farme, ali često nema berbe.“
Jasmit Shah, naučnik podataka na Institutu za mozak i um Univerziteta Aga Kan, želeo je da istraži uticaj klimatskih promena na mentalno zdravlje žena u ruralnim poljoprivrednim zajednicama Kenije. Dok je anksioznost zbog klime proučavana u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, nijedno istraživanje o mentalnom zdravlju nije sprovedeno sa ženama u ovoj regiji. Nije bilo osnovnih podataka.
Univerzitet je već podržavao vladu Kenije u prikupljanju podataka u okrugu Kilifi. Za svoje istraživanje o mentalnom zdravlju i klimatskim promenama, samo je trebalo da doda neka pitanja. „Pitanja su kvantitativna: Da li imate suicidalne misli, i ako imate, da li ih imate svaki dan, nekoliko dana u nedelji, nekoliko puta mesečno?“ rekao je Shah. „Zatim smo ih pitali o skupu od oko 15 pitanja vezanih za klimatske šokove i gledali smo na korelaciju između klimatskih šokova i ljudi koji kažu da imaju suicidalne misli.“
Shah je rekao da je anketa među skoro 15.000 žena pokazala zabrinjavajuće znakove. Na primer, rekao je da se čini da su suše i toplotni talasi povezani sa mnogo višim nivoima suicidalnih misli. Elizabeth Amina Kadenge je 41-godišnja farmerka i majka četvoro dece iz Kalolenija. U vreme studije, njen urod kukuruza uništen je sušom. Ove godine, ponovo je uništen – previše kiše.
„Bilo je veoma stresno jer je poljoprivreda i moj posao“, rekla je Kadenge. „Kada obrađujem zemlju na način koji znam, deo mog kukuruza je za hranu, a deo za moj posao. Ali ako ne uspe, nemam hrane i nemam posao.“
Kadenge se suočila sa svojom anksioznošću zbog nepouzdanog vremena prelaskom na sadnju manioka, koji je manje promenljiv. Međutim, kukuruz zahteva tri meseca od sadnje do berbe. Maniok zahteva godinu dana. Ako je porodici potrebna hrana, moraju ga iskopati pre nego što dovoljno poraste da ga prodaju i koristiti ga za hranu „jer nemamo drugu opciju.“
Sa ovakvim problemima u ruralnoj Keniji, mentalno zdravlje često nije prioritet.
