U aprilu ove godine, devojčica je ponovo postala žrtva zlostavljanja od strane iste dece. Lekari su otkrili hematome, opekotine i posekotine, dok otac ističe da ožiljci zaceljuju, ali trauma ostaje. „To su desetine ožiljaka od gašenja cigara“, kaže otac, naglašavajući brutalnost mučenja.
Granica za krivičnu odgovornost u Srbiji je četrnaest godina, a kazne su često blaže nego za punoletne počinioce. U slučaju maloletnika, izriču se pretežno vaspitne mere. Od početka godine, tužilaštvu je prijavljeno 69 slučajeva vršnjačkog nasilja, od kojih je skoro polovina povezana sa teškim telesnim povredama.
Tužilaštvo objašnjava da zavisno od okolnosti, može predložiti različite mere, uključujući pojačan nadzor roditelja ili vaspitno-popravni dom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da te mere često nisu efikasne, jer se nasilničko ponašanje može nastaviti.
Ivana Stevanović iz Instituta za kriminološka istraživanja ističe važnost sistema socijalne zaštite i obrazovanja. Ona naglašava da deca često nemaju socijalne veštine, što dodatno otežava situaciju.
Iz Suda poručuju da je ključna bolja saradnja svih aktera, uključujući škole, roditelje i socijalne ustanove. Takođe, nedostaju obučene osobe koje bi pratile ponašanje nasilne dece nakon izrečenih mera.
Nada Stankov, školski psiholog, savetuje roditeljima da prate društvo svoje dece. Nažalost, zbog preopterećenosti, mnogi roditelji ne uspevaju da to urade, a deca često nemaju poverenja da prijave nasilje. Neke zemlje su uvele obavezu da roditelji sa decom posećuju psihologa, ali to je dugotrajan proces.
