Belgrade Pride 2025. održava se pod sloganom „Za porodicu“, a u fokusu ovogodišnje kampanje biće prava LGBT+ osoba da biraju i zasnivaju porodice koje su priznate od strane zakona.
Na pitanje kako na organizaciju Prajda utiču ovogodišnje društvene i političke okolnosti, Matija Stefanović kaže da utiče, kao i na sve ostale.
„Belgrade Pride je od početka podržao studentske zahteve. Osudili smo policijsku brutalnost. Nama je jako važno da budemo glasni i vokalni o svim društvenim problemima koji potresaju ovu zemlju, zato što se ljudskim pravima ne možemo baviti selektivno – ili ste za ljudska prava sva, ili niste. Tako da je Belgrade Pride nedvosmisleno podržao studentske zahteve,“ objašnjava.
Oni iz Prajda, kako kaže, vrlo dobro znaju kako je to kako se nekome brani sloboda okupljanja i kada policija tuče.
„Prošle godine smo imali slučaj Andreja Obradovića, kojim se udruženje ‘Da se zna’ bavilo. Mi vrlo dobro znamo šta je policijska brutalnost. Na kraju krajeva, Prajd je i počeo od sukoba sa policijom. Mi znamo i kako je to kada nam se zahtevi ne ispunjavaju.“
„Naš prvi zahtev je u fokusu ove naše kampanje. Jedan od fokusa. Naš slogan je ‘Za porodicu’ i LGBT ljudi žive u porodicama – porodicama iz kojih dolazimo i porodicama koje stvaramo. Istopolni parovi žive u porodicama, sviđalo se to nekome ili ne. To je realnost u kojoj žive. Mnogi od tih ljudi zajedno gaje decu. Recimo, imate dve žene koje zajedno gaje dete. I, obe te žene tom detetu brišu nos, mere temperaturu i vode ga u vrtić… Ali te porodice pred zakonom nisu prepoznate, pa ni porodica naše bivše premijerke.“
Stefanović kaže da će neki ljudi će reći da je to samo papir, ali on ističe da su pored papira to i vrlo praktična životna pitanja.
„Dve osobe koje žive zajedno 30 godina, jedna od te dve žene ili muškarca umre. I ova druga osoba ne može da nasledi imovinu partnerke ili partnera, sa kojim je provela čitav život. Ne mogu da podižu zajedno kredit, da se posećuju u bolnicama. I, to su ta praktična životna pitanja koja ovaj zakon treba da reguliše. Mi tražimo pravno regulisanje naših života, što je minimum.“
Na argumente druge strane, koji uglavnom dolaze iz ugla porodičnih vrednosti, Stefanović kaže: Nema ničega porodičnog u tome da rasturate porodicu.
„Kada sam se autovao mojoj mami i tati kao trans muškarac, oni, ja mislim, nisu ni znali šta je to. Ali su bili uvređeni što sam ja uopšte pomislio da bi me oni odbacili i izbacili. Oni su seli, godinu dana su učili i čitali o transrodnosti, ne zato što njih to zanima, ali su želeli da razumeju mene, da razumeju svoje dete. Moj čiča, koji je izuzetno religiozan čovek, je rekao – ti si naš, nemoj to nikada da zaboraviš. E, to su porodične vrednosti. A nisu porodične vrednosti da rasturate porodicu, da izbacujete i odbacujete svoje dete.“
Stefanović navodi da oni u Belgrade Pridu veruju i žele da pošalju poruku da je porodica mesto ljubavi i prihvatanja i poštovanja.
„To je zajednica u kojoj se osećamo dobrodošlo, u kojoj možemo da budemo autentični i svoji. I, gde treba da nas vole upravo takve kakvi jesmo.“
