Istraživači sa Univerziteta u Torontu su ispitali 125 zdravih odraslih osoba, uzrasta od 18 do 90 godina, kako bi opisali scenu u detalje. Tokom eksperimenta, učesnici su gledali slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio koji je imao za cilj da ih potvrdi ili zbuni. Na primer, ako su učesnici videli sliku metle, audio bi mogao reći „groom“, što im pomaže da se sete reči kroz rimovanje.
Brzina prirodnog govora učesnika u prvom zadatku bila je povezana sa brzinom odgovora u drugom zadatku. Ova saznanja se poklapaju sa teorijom „brzine obrade“, koja tvrdi da je opšte usporavanje kognitivnog procesuiranja u središtu kognitivnog opadanja.
Tim predvođen psihologom Hsi T. Wei sa Univerziteta u Torontu objasnio je da su stariji ljudi značajno sporiji od mlađih u izvršavanju različitih kognitivnih zadataka, uključujući zadatke proizvodnje reči. U prirodnom govoru, stariji ljudi takođe imaju više disfluencija, kao što su nepopunjene i popunjene pauze („uh“ i „um“), i generalno sporiju brzinu govora.
U članku iz 2024. godine, istraživač demencije Claire Lancaster je istakla da je studija iz Toronta „otvorila uzbudljive mogućnosti… pokazujući da nije samo važno šta kažemo, već i koliko brzo to kažemo da bi se otkrile kognitivne promene.“ Neki AI algoritmi su čak mogli da predviđaju dijagnozu Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 procenata koristeći samo obrasce govora.
Druge studije su pokazale da su pacijenti sa više znakova amiloidnih plakova u mozgu 1,2 puta verovatnije pokazivali probleme vezane za govor. Amiloidni plakovi su karakteristika Alchajmerove bolesti. U 2024. godini, istraživači sa Stanford univerziteta su otkrili da su duže pauze i sporije brzine govora takođe povezane sa višim nivoima zapetljanih tau proteina, još jedne karakteristike Alchajmerove bolesti.
Autori studije su zaključili da promene u govoru odražavaju razvoj patologije Alchajmerove bolesti čak i u odsustvu očiglednog kognitivnog oštećenja. Naučnici se sve više približavaju dekodiranju nijansi ljudskog govora kako bi otkrili šta naše reči govore o našim mozgovima. Studija iz 2023. godine objavljena je u časopisu Aging, Neuropsychology, and Cognition.
