Kvantno računarstvo polako postaje jedna od najvažnijih tehnologija današnjice. Najjednostavnije objašnjeno, kvantni računari koriste zakone kvantne fizike kako bi vršili proračune koji su nemogući za obične računare. Dok tradicionalni računari koriste bitove, koji mogu biti samo 1 ili 0, kvantni računari koriste kvantne bitove, poznate kao „kubiti“. Kubiti mogu biti u više stanja istovremeno. Zbog toga kvantni računari mogu mnogo brže da rešavaju složene probleme. Na primer, Google-ov kvantni računar je 2019. godine rešio jedan složen proračun za samo nekoliko minuta, dok bi klasičnom superkompjuteru bilo potrebno više hiljada godina.
Tokom prethodnih pet godina kvantno računarstvo se vrlo brzo razvijalo. Velike tehnološke kompanije poput Google-a, IBM-a, Microsoft-a, kao i brojni startapovi napravili su značajne iskorake u ovoj oblasti. Nakon Google-ovog uspeha 2019, kineski naučnici su već 2020. godine razvili kvantni uređaj Jiuzhang, koji koristi fotone. Ovaj uređaj rešio je određeni problem čak 100 triliona puta brže od tradicionalnih superkompjutera. Već sledeće godine, 2021, IBM je predstavio svoj procesor Eagle sa 127 kubita, koji je tada bio najmoćniji na svetu. Ubrzo potom, 2022. godine, IBM je lansirao Osprey čip sa čak 433 kubita, pokazujući koliko brzo ova tehnologija napreduje.
Ovi tehnološki prodori nisu samo od interesa naučnicima. Oni već utiču na celokupno društvo, privredu i tržište. Kvantno računarstvo može potpuno da promeni cele oblasti kao što su razvoj novih lekova, finansije, logistika ili sajber bezbednost. Kompanije i vlade već sada ulažu ogromne sume novca u ovaj sektor. Do kraja 2024. godine ukupne svetske investicije u kvantno računarstvo premašile su 50 milijardi dolara. Samo IBM je tokom poslednjih godina najavio ulaganja veća od 20 milijardi dolara, dok Google ulaže stotine miliona godišnje u razvoj kvantnih tehnologija. Privatne investicije u kvantne startapove u SAD-u su samo tokom 2024. iznosile više od 1,9 milijardi dolara.
Kvantno računarstvo ima veliki značaj i za razvoj veštačke inteligencije (AI). Kvantni računari mogu brzo da obrađuju ogromne količine podataka, što može značajno da ubrza razvoj novih AI algoritama. Kompanije poput Google-a i IBM-a već rade na kvantnim algoritmima koji mogu poboljšati mašinsko učenje. Takav spoj kvantnog računarstva i AI mogao bi uskoro pomoći čovečanstvu da reši probleme koje trenutno nije moguće rešiti klasičnim računarima.
Međutim, razvoj kvantnog računarstva nije samo tehničko, već i političko pitanje. Trenutno su SAD i Kina glavni rivali u ovoj globalnoj trci. Obe zemlje smatraju kvantne tehnologije strateškim prioritetom, slično trci za svemir ili naprednim čipovima. Kina je do sada uložila više od 15 milijardi dolara državnog novca u razvoj kvantnih tehnologija, što je gotovo četiri puta više od SAD koje su do sada iz državnog budžeta investirale 4 milijarde dolara. Međutim, Amerika prednjači u privatnim investicijama koje nadoknađuju tu razliku u smislu finansija, ali i distribuirane prirode istraživačkih eksperimenata, što SAD daje dozu pluralizma, koja je do sada pokazala velike rezultate.
Sa druge strane i kineski istraživači su ostvarili nekoliko važnih uspeha. Osim Jiuzhang-a, razvili su i kvantne računare poput Zuchongzhi-ja sa 66 kubita već 2021. godine, a 2024. godine predstavili su još moćnije verzije, koje suparnicima iz SAD prave ozbiljnu konkurenciju. Međutim Kina je vodeća u kvantnoj komunikaciji, te je lansirala prvi satelit za kvantnu komunikaciju i razvila široku mrežu optičkih kablova za bezbedan prenos podataka, što pokazuje kinesku ambiciju, ali i kapacitet. Ipak, SAD su i dalje prve po broju značajnih patenata iz oblasti kvantnog računarstva, a njihove kompanije IBM, Google i Microsoft imaju globalnu prednost u razvoju softvera, aplikacija i globalne mreže korisnika.
Važno je napomenuti da obe države koriste zakonske regulative kako bi zaštitile svoje tehnologije. SAD su donele Zakon o nacionalnoj kvantnoj inicijativi (National Quantum Initiative Act), kao i niz mera za kontrolu izvoza naprednih kvantnih tehnologija prema Kini. Kina je sa druge strane integrisala kvantno računarstvo u nacionalne petogodišnje razvojne planove, naglašavajući važnost domaćih tehnologija kako bi smanjila zavisnost od drugih zemalja.
Postavlja se pitanje zašto je ovo sve ovoliko važno? Naime, spajanje kvantnog računarstva i veštačke inteligencije moglo bi biti izuzetno značajno. Kvantni računari mogli bi AI da dovedu na potpuno novi nivo, odnosno spoj ove dve tehnologije otvara vrata za razvoj „superinteligencije“. Takvi sistemi mogli bi da rešavaju vrlo složene globalne probleme poput razvoja novih lekova, lečenja raka, optimizacije resursa celih privreda i zaštite životne sredine, osmišljavanja novih izvora energije, obnovljivih i bio materijala u građevini i slično. Oni mogu predstavljati i značajnu pretnju globalnoj sajber bezbednosti. Sadašnje metode enkripcije mogle bi biti ugrožene i potpuno obesmišljene, što je već pokrenulo trku u razvoju novih, kvantno sigurnih sistema zaštite podataka.
Zbog svega navedenog, kvantno računarstvo moglo bi biti jako značajno kako zbog veštačke inteligencije, tako i zbog drugih aplikacija. Spajanje ove dve tehnologije moglo bi da stvori potpuno novu tehnološku eru i značajno promeni svet. Ipak, ključno pitanje ostaje: kako će ovaj razvoj uticati na globalnu podelu, posebno u svetlu tehnološkog i ekonomskog sukoba između SAD i Kine? Da li će svet zbog toga biti podeljen u dva tehnološka bloka, ili će ipak pronaći način da sarađuje i zajednički se suoči sa izazovima koje donosi kvantno doba? Odgovor na ovo pitanje oblikovaće budućnost tehnološkog razvoja, ali i sudbinu globalnih odnosa u narednim decenijama.
