Vatikan je u ponedeljak ujutro objavio da je papa Franjo preminuo u 7.35 časova u 88. godini, okončavši dvanaestogodišnje pontifikalno služenje. Vest je saopštio kamerlengo, kardinal Kevin Ferel, naglasivši papinu „posvećenost najsiromašnijima i marginalizovanima“.
Papa je poslednjih nedelja vodio tešku borbu s obostranom upalom pluća i hroničnim bubrežnim tegobama. Nakon dužeg boravka u rimskoj bolnici Gemeli bio je otpušten na kućno lečenje u Domu Svete Marte, gde je nastavio oporavak, ali je zdravstveno stanje ponovo naglo pogoršano.
Uprkos bolesti, Franjo se dan pre smrti pojavio na balkonu bazilike Svetog Petra, odakle je na Uskrs održao tradicionalni blagoslov „Urbi et Orbi“ i pozvao na solidarnost među narodima. Bio je to njegov poslednji javni nastup.
Rođen kao Horhe Mario Bergoljo 1936. u Buenos Ajresu, bio je prvi papa iz Latinske Amerike i prvi isusovac na čelu Katoličke crkve. Od početka je stekao reputaciju reformatora: pojednostavio je papinsku pompu, otvorio vrata prema migrantima, snažno se zalagao za zaštitu životne sredine i pokrenuo mere protiv korupcije u Vatikanu.
Njegovi potezi, poput ublažavanja stava prema razvedenim i LGBT katolicima i jačanja uloge žena u kuriji, izazvali su žestok otpor konzervativaca, dok su progresivni krugovi smatrali da nije otišao dovoljno daleko. Uprkos naporima, seksualni skandali u crkvi ostali su trajni kamen spoticanja tokom čitavog pontifikata.
Smrt pape Franje otvara pitanje budućeg kursa Katoličke crkve. Kardinali iz celog sveta stići će u Rim gde će, posle perioda žalosti, u konklavi izabrati njegovog naslednika.
Detalji o pogrebnim obredima biće objavljeni u narednim satima, dok milioni vernika širom sveta odaju počast čoveku koji je, prema rečima njegovog kamerlenga, „živeo jevanđelje hrabrošću i univerzalnom ljubavlju“.
