Univerzitet Harvard je postao simbol sukoba između Trampa i američkog obrazovnog establišmenta. Predsednik Tramp je zatražio od univerziteta Ajvi lige da ispune njegove zahteve kako bi zadržali državna sredstva. Nakon što su predsednici ovih institucija odbili njegove zahteve, Trampova administracija je odlučila da im zamrzne 2,2 milijarde dolara subvencija.
Analiza CNN-a ukazuje na to da Bela kuća želi da oslabi temelje američkog elitnog društva. Predsednik Harvarda, Alan Garber, odbio je da popusti pred pritiscima, naglašavajući važnost nezavisnosti univerziteta. Ova situacija je izazvala dodatne tenzije između Trampa i akademske zajednice.
Trampovi napadi na univerzitete nisu samo politički, već i ideološki. Mnogi Amerikanci, posebno republikanci, izražavaju nepoverenje prema institucijama visokog obrazovanja. Tramp koristi ovu situaciju kako bi dodatno osnažio svoju populističku agendu i pridobio podršku svojih pristalica.
Administracija se fokusirala na vrhunske univerzitete kao deo šireg plana da se oslabe liberalne institucije. Trampova politika suzbijanja imigracije dodatno je pojačala strah među studentima, a neki su se suočili sa hapšenjima i ukidanjem viza. Ova situacija je izazvala zabrinutost u akademskoj zajednici.
Republikanska predstavnica Eliz Stefanik postala je istaknuta figura u ovom sukobu, kritikujući univerzitete zbog navodnog antiamerikanizma. Trampova administracija koristi optužbe za antisemitizam kao izgovor za šire napade na obrazovne institucije. Ove akcije mogu imati dugoročne posledice po akademsku slobodu i nezavisnost.
Harvard je prvi univerzitet koji se otvoreno suprotstavio zahtevima Bele kuće. Tramp je zapretio oporezivanjem Harvarda kao političkog entiteta, što dodatno komplikuje situaciju. Ova borba između univerziteta i administracije može oblikovati budućnost visokog obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama.
