Istraživanje je obuhvatilo 1.000 odraslih u studiji o upotrebi kanabisa tokom 20 godina. Uzorci krvi su uzeti na 15. i 20. godini. Analizirane su promene u epigenetici, naročito nivoi metilacije DNK kod korisnika kanabisa.
Dodavanje ili uklanjanje metil grupa iz DNK je jedna od najistraživanijih epigenetskih modifikacija. Ove promene otežavaju ćelijama da čitaju genetske instrukcije, bez promene genoma. Faktori iz okruženja i načina života mogu izazvati ove promene metilacije, koje se mogu preneti na buduće generacije.
Istraživači su prethodno identifikovali povezanost između upotrebe marihuane i procesa starenja, što je zabeleženo kroz metilaciju DNK. Želeli su da istraže da li su specifični epigenetski faktori povezani sa marihuanom i da li su ti faktori povezani sa zdravstvenim ishodima.
Podaci o upotrebi kanabisa kod učesnika omogućili su im da procene kumulativnu upotrebu tokom vremena, kao i nedavnu upotrebu, i uporede je sa markerima metilacije DNK u njihovoj krvi. U uzorcima krvi sa 15 godina identifikovali su 22 markera povezana sa nedavnom upotrebom i 31 marker povezan sa kumulativnom upotrebom.
Na 20. godini pronašli su 132 markera povezana sa nedavnom upotrebom i 16 povezanih sa kumulativnom upotrebom. „Zanimljivo je da smo dosledno identifikovali jedan marker koji je ranije bio povezan sa upotrebom duvana,“ objasnila je Hou, „sugerišući potencijalnu zajedničku epigenetsku regulaciju između upotrebe duvana i marihuane.“
Višestruke epigenetske promene povezane sa upotrebom kanabisa ranije su povezane sa proliferacijom ćelija, hormonskim signalizacijama, infekcijama, neurološkim poremećajima poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja, kao i poremećajima u upotrebi supstanci. Važno je napomenuti da ova studija ne dokazuje da kanabis direktno uzrokuje ove promene ili zdravstvene probleme.
„Istraživanje je pružilo nove uvide u povezanost između upotrebe marihuane i epigenetskih faktora,“ rekao je epidemiolog Drew Nannini. „Potrebne su dodatne studije da bi se utvrdilo da li su ove povezanosti dosledno primećene u različitim populacijama.“ Studija je objavljena u časopisu Molecular Psychiatry.
