Istraživanja o katastrofi svemirskog broda Challenger iz 1986. godine otkrila su da su ključni donosioci odluka radili sa malo sna, što je dovelo do zabrinutosti da je umor uticao na njihov sud. Slično tome, ekološka katastrofa uzrokovana izlivenim naftom Exxon Valdez 1989. godine pokazala je da je treći časnik, zadužen za upravljanje brodom, imao premalo sna, uz druge probleme. Iako ove specifične katastrofe nisu uzrokovane letnjim računanjem vremena, one su povezane sa umorom, prema post-incidentnim istragama.
Svake godine, prelazak na letnje računanje vremena nepotrebno pogoršava rizike, ometajući san miliona Amerikanaca i povećavajući verovatnoću nesreća i zdravstvenih problema. Zamislite svet u kojem bi jedna jednostavna odluka – usklađivanje naših satova sa prirodnim ciklusom Sunca – mogla da spasi živote i poboljša mentalno zdravlje. To nije samo pitanje izgubljenog sata sna; radi se o tome kako mala ometanja utiču na naše zdravlje i budućnost naše dece.
Kao neurolog specijalizovan za zdravlje sna, svedočio sam negativnim posledicama lošeg sna, koje imaju ogromne lične i ekonomske posledice. Iako postoji obilje istraživanja koja podržavaju bolje politike sna, kao što su pomeranje vremena početka škole, ovi problemi ostaju uglavnom zanemareni u javnim politikama. Hronični nedostatak sna ne ostavlja samo ljude umornim; procenjuje se da košta 411 milijardi dolara godišnje u izgubljenoj produktivnosti i troškovima zdravstvene zaštite.
Srećom, postoji rešenje. Pametnije politike sna, kao što su trajno standardno vreme i kasniji početak škole, mogu povećati efikasnost, poboljšati zdravlje i spasiti živote. Tinejdžeri su najviše umorna starosna grupa u SAD-u, a istraživanja pokazuju da između 71% i 84% srednjoškolaca izveštava o nedovoljnom snu. To je uglavnom zbog ranih vremena početka škole, koja primoravaju tinejdžere da se bude pre nego što su njihovi biološki satovi spremni.
Više od 80% javnih srednjih i srednjih škola u SAD-u počinje pre 8:30 ujutro, a 42% počinje pre 8 ujutro. Kao rezultat toga, neki okruzi imaju preuzimanje autobusa već u 5 ujutro. Tinejdžeri prolaze kroz prirodnu promenu u svojim cirkadianim ritmovima od oko dva sata, što otežava da zaspe pre 11 uveče. Njihova tela nisu prilagođena ovim rasporedima, ali škole i društvo su stvorili sistem koji ih primorava da funkcionišu u najgorem izdanju.
Tinejdžeri koji pate od nedostatka sna imaju niže ocene i rezultate na testovima, više saobraćajnih nesreća uzrokovanih vožnjom u snu, kao i više korišćenja alkohola i droga. Takođe, beleže se viši nivoi depresije, anksioznosti, samoubilačkog ponašanja i agresivnog ponašanja, uključujući nošenje oružja. Pored zdravstvenih koristi, istraživanja su pokazala da bi pomeranje vremena početka škole na 8:30 ili kasnije moglo dodati 8,6 milijardi dolara ekonomiji u roku od dve godine, delimično povećanjem stope diplomiranja.
Iako postoje zabrinutosti oko povećanih troškova prevoza, neki okruzi su otkrili da optimizacija ruta autobusa može nadoknaditi troškove, čineći promenu neutralnom ili čak uštedeći novac. Na primer, studija u Bostonu
