Međunarodni tim naučnika otkrio je da se katastrofalna vulkanska erupcija u Los Čokoiosu, današnjem vulkanskom sistemu Atitlan u Gvatemali, dogodila pre oko 79.500 godina, ali da se planeta oporavila od njenih posledica u roku od nekoliko decenija. Ovi nalazi dovode u pitanje ranije teorije da bi slične buduće erupcije mogle izazvati novo ledeno doba.
Tim istraživača, koji uključuje hidrologe, hemičare i fizičare, analizirao je uzorke ledenih jezgara sa Grenlanda i Antarktika kako bi ispitao globalne posledice ove supererupcije. Njihova studija, objavljena u časopisu Communications Earth & Environment, pokazala je da je ogromna količina pepela blokirala sunčevu svetlost, izazivajući značajno hlađenje planete. Međutim, pepeo se razišao brže nego što se ranije mislilo, omogućivši da se Zemlja vrati u normalno stanje u roku od nekoliko decenija.
„Ovo dramatično menja naše razumevanje uticaja supererupcija i sugeriše da ni najjače vulkanske eksplozije ne moraju nužno dovesti do dugotrajnog ledenog doba“, ističu istraživači.
Otkriće dovodi u pitanje tvrdnje da bi buduće supererupcije mogle izbrisati ljudsku rasu, iako ostaje jasno da bi takvi događaji imali ozbiljne klimatske i ekološke posledice. Tim planira da nastavi istraživanja, analizirajući uticaj drugih vulkanskih erupcija u prošlosti kako bi bolje razumeo moguće posledice budućih supererupcija.
