Ukrajina se suočava sa najtežim izazovima od početka rata, dok vojne snage trpe pritisak na frontu. Na treću godišnjicu sukoba, više od deset zapadnih lidera okupilo se u Kijevu kako bi izrazili podršku Ukrajini. Oni su naglasili ozbiljnost situacije i obećali nastavak pomoći, ali s neizvesnošću oko američke posvećenosti.
Vašington nije poslao nijednog višeg zvaničnika u Kijev, što dodatno naglašava promene u američkoj politici. Predsednik Donald Tramp koristi ovu priliku da vrši pritisak za postizanje mirovnog sporazuma, dok se razgovara o globalnoj bezbednosti.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je na moguće posledice ruske invazije na međunarodne odnose. Ona je istakla da autokrate pažljivo prate situaciju i da je važno sprečiti kršenje međunarodnih granica.
Kanadski premijer Džastin Trudo naglasio je da se borba Ukrajine ne tiče samo nje, već i globalnih vrednosti i principa suvereniteta. On je istakao da svi zavise od pravila koja omogućavaju mir i bezbednost.
Neki analitičari smatraju da bi ruski uspeh mogao ohrabriti Kinu u njenim ambicijama prema Tajvanu. Takođe, Severna Koreja i Iran su podržali Rusiju iz svojih interesa, što dodatno komplikuje situaciju.
Tramp je nedavno nazvao ukrajinskog predsednika Zelenskog diktatorom, što je izazvalo zabrinutost u Kijevu. Američki zvaničnici su ukazali na to da su šanse za pridruživanje Ukrajine NATO-u i povratak okupiranih teritorija minimalne. U međuvremenu, Putinove trupe nastavljaju napredovanje na bojnom polju, dok Ukrajina pati od nedostatka resursa.
