U nastojanju da bolje razumemo kako unutrašnje uho može čuti najtiše iz Univerziteta Iale na potencijalnom novom načinu na koji je ljudsko telo aktivno upravljajući zvučnim talasima koje nam mogu pomoći da prorisumo izuzetno niske frekvencije.
„Napoljeli smo da shvatimo kako se uho može podesiti da otkrije slabije zvukove, a da ne postane nestabilno i reaguje čak ni u nepostojanju spoljnih zvukova“, kaže fizičar Benjamin Machta.
„Ali u dolasku do dna ovoga naišao smo na novi set mehaničkih modova niskog frekvencije da kohlea verovatno podržava.“
Machta i matematičko modeliranje njegove ekipe o organu koji se služi u pužištu poznat kao kohlea otkriva novi sloj složenosti u tome kako naše saslušanje aktivno upravlja zvučnim talasima da pronađu smisao da pronađu smisao u svom toj buci.
Da bismo postali zvukovi koje možemo da čujemo, vibracije guraju i povukli frekvencijske zakrpe sitnih dlaka na membrani Cochlea, prisiljavajući ih da emituju nervne signale koji se prenose u mozak.
Te vibracije mogu lako izgubiti pare dok se razmnožavaju uz površinu membrane, prigušene tonove i smanjenje obima. Nekoliko je shvaćeno da diskretne mrlje dlake kohleje mogu pojačati površinske vibracije sa preciznim, dobro vremenskim „kick“ da pomogne u našem saslušanju tonova onih zakrpa su najosetljiviji na otkrivanje.
Sada se čini da uho ima sličan refleks koji široko podešava površinske talase bez obzira na ton, senzibilno upada u ravnotežu koja otkazuje neželjenu buku bez uvođenja fantomskih zvukova.
Super osetljive dlake koje liniraju bazilarnu membranu u kohleju mogu raditi i na lokalizovani način i produženiji, kolektivniji način, sugerisani modeli, prilagođavajući se po potrebi da upravljaju zvučnim talasima kao što su pretvoreni u električne signale.
Ključ novih nalaza je otkriće da se veliki delovi bazilarnih membrana mogu pridružiti i djelovati kao jedinstveni jedinstveni zvukovi niže frekvencije. To pomaže kohleju bolje da upravljate dolaznim vibracijama i sprečite da se uho preopterećene zvukovima na većim količinama.
Nalazima nam daju mnogo detaljnije razumevanje kako kohlea i rad uha, kao i kako mogu da razviju problemi sa sluhom i otvaranjem mogućnosti za buduće istraživanje funkcije uha.
„Pošto ovi novootkriveni načini pokazuju niske frekvencije, verujemo da i naši nalaze takođe mogu doprinijeti boljem razumevanju sa ročište niskog frekvencije, što je i dalje aktivno područje istraživanja“, kaže teorijska biofizika Isabella Graf, prethodno u Ialeu i sada Evropska laboratorija za molekularnu biologiju u Nemačkoj.
Smatra se da je nisko učestalo saslušanje u opsegu od 20-1000 Hz. U skladu sa prethodnim studijama, moguće je da je ponašanje ćelija kose navedeno u ovom istraživanju presudno u pobrinaštvu mirnijih zvukova i pređenih u mozak.
„Istraživanje ovih proširenih načina i njihov uticaj na saslušanje i dalje je uzbudljiv aveni za buduće istraživanje“, napiši istraživače u njihovom objavljenom papiru.
