Biciklizam do posla može doneti više koristi nego što se ranije mislilo – osim što poboljšava fizičko zdravlje i smanjuje zagađenje, može i značajno smanjiti broj dana provedenih na bolovanju. Nova studija koju su sproveli istraživači sa Finskog instituta za zdravlje na radu otkrila je da osobe koje redovno putuju biciklom imaju manje slobodnih dana zbog bolesti i niži rizik od dugotrajnog odsustva s posla.
Istraživači su analizirali podatke 28.485 zaposlenih u lokalnoj upravi u Finskoj tokom godinu dana, a većina učesnika bila je praćena i tokom druge godine. Rezultati su pokazali da bicikliranje najmanje 61 kilometar nedeljno smanjuje rizik od uzimanja slobodnih dana zbog bolesti za 8-12%, dok se šanse za odsustvo duže od 10 dana smanjuju za 18%.
U proseku, biciklisti su imali 4,5 manje bolesnih dana godišnje u poređenju sa osobama koje putuju pasivno – automobilom ili javnim prevozom. Takođe su imali jedan dugotrajan izostanak manje tokom deset godina.
„Iako su zdravstvene i ekološke prednosti biciklizma već dobro poznate, njegova povezanost sa dugotrajnim bolovanjem do sada nije bila dovoljno istražena,“ kaže Essi Kaliolahti, naučnica za javno zdravlje iz Finskog instituta za zdravlje na radu.
Iako podaci jasno pokazuju povezanost između biciklizma i smanjenog broja bolovanja, studija ne može sa sigurnošću potvrditi da upravo biciklizam uzrokuje ove zdravstvene benefite. Istraživači su uzeli u obzir faktore poput pola, starosti, konzumacije alkohola i socio-ekonomskog statusa, ali nije moguće potpuno isključiti uticaj drugih faktora.
Jedno moguće objašnjenje je da fizička aktivnost jača imunitet i smanjuje rizik od uobičajenih zdravstvenih problema, što dovodi do manjeg broja bolovanja. S druge strane, moguće je i da su ljudi koji redovno bicikliraju već zdraviji i fizički sposobniji od onih koji koriste pasivne metode prevoza.
Istraživanje je pokazalo da biciklizam smanjuje broj bolovanja efikasnije od pešačenja. Međutim, ovaj efekat je primećen samo kod osoba koje su vozile bicikl na većim udaljenostima.
„Pored toga što biciklisti prelaze veće udaljenosti, intenzitet vožnje bicikla može biti veći od pešačenja, što doprinosi većim zdravstvenim koristima“, navode istraživači. Dodaju da bi brža šetnja mogla imati slične efekte kao biciklizam.
Iako biciklizam nije opcija za sve, posebno u urbanim sredinama sa lošom infrastrukturom za bicikliste, njegovi benefiti su značajni. Pored lične koristi za zdravlje, smanjenje broja bolovanja moglo bi imati i pozitivan ekonomski efekat, smanjujući troškove zdravstvenih sistema i poslodavaca.
„S obzirom na to da samo polovina odrasle populacije dostiže preporučeni nivo fizičke aktivnosti, biciklizam na posao može biti jednostavan način za poboljšanje zdravlja“, ističe epidemiolog Jenni Ervasti iz Finskog instituta za zdravlje na radu. „Ova studija pruža dodatne razloge za ulaganje u infrastrukturu i podsticanje aktivnog transporta, posebno biciklizma.“
Istraživanje je objavljeno u prestižnom Skandinavskom časopisu medicine i nauke u sportu, a njegovi rezultati mogu poslužiti kao podsticaj za razvoj politika koje podržavaju biciklizam kao svakodnevni oblik prevoza.
