Dugo se smatralo da je sposobnost razumevanja kada druga osoba nema potrebne informacije isključivo ljudska veština, ali novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Johns Hopkins pokazuje da su i naši najbliži rođaci, bonobosi (Pan paniscus), sposobni za sličan nivo društvene spoznaje.
U studiji, objavljenoj u prestižnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), istraživači su analizirali kako bonobosi komuniciraju sa drugima kada znaju nešto što njihov partner ne zna. Korišćeni su eksperimenti u kojima su majmuni učestvovali u igri skrivanja poslastica ispod šoljica.
Tokom testiranja, istraživač bi ponekad znao gde je poslastica sakrivena, dok bi u drugim situacijama bio nesvestan njenog položaja. Rezultati su pokazali da su bonobosi značajno češće pokazivali istraživaču gde se poslastica nalazi kada su shvatili da on nema tu informaciju. Ovaj oblik saosećajnog informisanja sugeriše da primati mogu proceniti šta drugi znaju i prilagoditi svoje ponašanje u skladu sa tim.
Prekretnica u razumevanju kognitivnih sposobnosti primata
Ovo otkriće izaziva dugogodišnje shvatanje da su samo ljudi sposobni za „teoriju uma“ – kognitivni proces koji omogućava pojedincima da razumeju da drugi imaju svoja uverenja, znanja i perspektive, čak i kada su različiti od njihovih.
„Sposobnost da prepoznamo kada neko nema informaciju i da mu je pružimo je u osnovi našeg najsofisticiranijeg društvenog ponašanja. To nam omogućava da sarađujemo, komuniciramo i radimo zajedno,“ objašnjava psiholog Kris Krupenie, jedan od autora studije.
Prethodna istraživanja su pokazala da majmuni mogu upozoriti članove grupe na opasnost, ali nova studija ide korak dalje – umesto da reaguju instinktivno na pretnju, bonobosi su svesno odlučivali kada i kako da pomognu drugima pružajući im informacije koje nisu imali.
Kako funkcioniše razmišljanje bonobosa?
Tokom eksperimenta, majmuni su morali istovremeno imati dve informacije na umu – gde se poslastica nalazi i da li istraživač zna njen položaj. Ovakva fleksibilnost u razmišljanju može se pratiti unazad kroz milione godina evolucije, do zajedničkih predaka ljudi i bonobosa.
„Jedno od ključnih pitanja za buduće istraživanje jeste da li bonobosi zaista žele da promene mentalno stanje drugih ili jednostavno žele da utiču na njihovo ponašanje. Ovo nas dovodi bliže razumevanju granica između ljudske i životinjske inteligencije,“ dodaje psiholog Luk Tovnrov, koautor studije.
Naučnici planiraju dalje eksperimente kako bi detaljnije ispitali motivaciju bonobosa. Da li oni žele samo da pomognu drugima ili možda imaju sopstvene interese pri deljenju informacija? Da li su svesni kako njihove radnje menjaju razmišljanje njihovih partnera?
Šta ovo znači za razumevanje ljudske evolucije?
Ova studija sugeriše da sposobnost razumevanja perspektive drugih nije jedinstvena za ljude, već da ima dublje evolucijske korene. Ponašanje bonobosa pokazuje da su naši daleki preci možda imali slične kognitivne sposobnosti koje su se kasnije razvile u kompleksne oblike ljudske komunikacije i društvene interakcije.
Otkriće da bonobosi mogu proceniti šta drugi znaju ili ne znaju otvara vrata novim istraživanjima o mentalnim sposobnostima primata, ali i o nastanku ljudske inteligencije i sposobnosti saradnje.
Kako naučnici nastavljaju da istražuju ove fenomene, jedno je sigurno – razlika između ljudi i naših najbližih rođaka možda nije tako velika kako smo nekada mislili.
