Palestinci u Pojasu Gaze željni su da napuste bedne šatorske kampove i vrate se svojim domovima ako dugo očekivani sporazum o prekidu vatre zaustavi rat između Izraela i Hamasa, ali mnogi će otkriti da više ništa nije ostalo i da nema načina za obnovu.
Izraelsko bombardovanje i kopnene operacije pretvorile su čitava naselja u nekoliko gradova u pustoš posutu ruševinama, sa pocrnelim granama zgrada i gomilama krhotina koje se prostiru u svim pravcima. Glavni putevi su izorani. Kritična vodovodna i električna infrastruktura je u ruševinama. Većina bolnica više ne funkcioniše.
I nejasno je kada će – ili čak i ako – mnogo toga biti obnovljeno.
Sporazum o postupnom prekidu vatre i oslobađanju talaca koje drže militanti predvođeni Hamasom ne govori ko će vladati Gazom nakon rata, niti da li će Izrael i Egipat ukinuti blokadu ograničavajući kretanje ljudi i robe koju su uveli kada je Hamas zauzeo vlast 2007.
Ujedinjene nacije kažu da bi za obnovu moglo biti potrebno više od 350 godina ako blokada ostane.
Potpuni obim štete biće poznat tek kada se borbe okončaju i inspektori budu imali pun pristup teritoriji. Najteže uništeni deo Gaze, na severu, zapečaćene su i u velikoj meri depopulacije izraelske snage u operaciji koja je počela početkom oktobra.
Koristeći satelitske podatke, Ujedinjene nacije su prošlog meseca procenile da je 69 odsto struktura u Gazi oštećeno ili uništeno, uključujući preko 245.000 domova. Svetska banka je procenila štetu od 18,5 milijardi dolara — skoro kombinovanu ekonomsku proizvodnju Zapadne obale i Gaze 2022. — od samo prva četiri meseca rata.
Izrael za uništenje okrivljuje Hamas, koji je zapalio rat svojim napadom na Izrael 7. oktobra, ubivši oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i otevši još 250. Izraelska osvetnička ofanziva ubila je preko 46.000 Palestinaca, više od polovine žena i dece , prema Ministarstvu zdravlja Gaze, koje ne navodi koliko je poginulih boraca.
Izrael kaže da je ubio preko 17.000 militanata, a da nije pružio dokaze. Vojska je objavila fotografije i video snimke na kojima se vidi da je Hamas gradio tunele i raketne bacače u stambenim naseljima, a često je delovao u i oko kuća, škola i džamija.
Pre nego što se bilo šta može ponovo izgraditi, ruševine moraju biti uklonjene – zapanjujući zadatak sam po sebi.
UN procenjuju da je rat zasuo Gazu sa preko 50 miliona tona ruševina — otprilike 12 puta veće od Velike piramide u Gizi. Sa preko 100 kamiona koji rade puno radno vreme, bilo bi potrebno više od 15 godina da se ruševine raščiste, a malo je otvorenog prostora na uskoj priobalnoj teritoriji koja je dom za oko 2,3 miliona Palestinaca.
Odvoz otpada će biti komplikovan i činjenicom da sadrži ogromne količine neeksplodiranih ubojnih sredstava i drugih štetnih materijala, kao i ljudskih ostataka. Ministarstvo zdravlja Gaze kaže da su hiljade ljudi ubijenih u vazdušnim napadima i dalje zatrpane pod ruševinama.
Raščišćavanje ruševina i eventualna obnova domova će zahtevati milijarde dolara i mogućnost donošenja građevinskog materijala i teške opreme na teritoriju — ni jedno ni drugo nije zagarantovano.
Sporazum o prekidu vatre poziva na početak projekta rekonstrukcije od 3-5 godina u završnoj fazi, nakon što je svih preostalih 100 talaca oslobođeno i izraelske trupe se povukle sa teritorije.
Ali za postizanje te tačke biće potreban dogovor o drugoj i najtežoj fazi sporazuma, o kojoj tek treba pregovarati. Čak je i prva faza bila pod sumnjom u četvrtak, a kancelarija premijera Benjamina Netanjahua je saopštila da spor sa Hamasom u poslednjem trenutku zadržava izraelsko odobrenje.
Čak i tada, sposobnost obnove zavisiće od blokade, koju kritičari dugo osuđuju kao oblik kolektivne kazne. Izrael kaže da je to potrebno da spreči Hamas da obnovi svoje vojne kapacitete, napominjući da se cementne i metalne cevi takođe mogu koristiti za tunele i rakete.
Izrael bi možda bio skloniji ukidanju blokade da Hamas više nije na vlasti, ali nema planova za alternativnu vladu.
Sjedinjene Države i veliki deo međunarodne zajednice žele revitalizovanu palestinsku vlast koja bi upravljala Zapadnom obalom i Gazom uz podršku arapskih zemalja pre konačnog sticanja državnosti. Ali to nije start za izraelsku vladu, koja se protivi palestinskoj državi i odbacila je bilo kakvu ulogu vlasti koju podržava Zapad u Gazi.
Malo je verovatno da će međunarodni donatori ulagati u nekontrolisanu teritoriju koja je doživela pet ratova za manje od dve decenije, što znači da bi prostrani šatorski kampovi duž obale mogli postati trajna karakteristika života u Gazi.
