Danska će investirati preko 1,5 milijardi dolara u jačanje vojnog prisustva na Grenlandu, izjavio je ministar odbrane Troels Lund Poulsen. Ova odluka usledila je nakon izjave novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa o interesu Sjedinjenih Američkih Država za teritoriju Grenlanda.
Poulsen je najavio da će Kopenhagen uložiti značajna sredstva u opremanje Grenlanda, uključujući nabavku patrolnih čamaca, bespilotnih letelica, pasa za zapregu i nadogradnju aerodroma radi smještaja borbenih aviona F-35. Ova inicijativa ima za cilj jačanje vojne infrastrukture u arktičkom regionu, nakon dugog perioda nedovoljnog ulaganja.
Nedelju dana nakon ovog saopštenja, Tramp je ponovio svoje prethodne izjave o potrebi američke „vlasništva i kontrole“ nad Grenlandom, ističući to kao važan korak za nacionalnu bezbednost i slobodu. Njegova platforma Truth Social postala je mesto za objavljivanje ovakvih političkih stajališta.
Ova situacija izazvala je brojne reakcije, uključujući oštar odgovor premijera Grenlanda Mute Egedea, koji je istakao da je Grenland neotuđiv deo njihove teritorije te da nikada neće biti na prodaju. Ipak, pozdravio je povećanu trgovinu i saradnju sa SAD.
Grenland, koji je dobio status delimične autonomije 1979. godine, i dalje je pod dominacijom danske spoljne politike i odbrane. Većinski prekriven ledom, sa značajnom američkom vojnom bazom na svom tlu, Grenland je postao predmet geopolitičkih diskusija o strateškom značaju ovog arktičkog regiona.
Moguće preuzimanje kontrole nad Grenlandom značajno bi proširilo američki uticaj u Arktičkom okeanu, postavljajući SAD u povoljniji geostrateški položaj. Ovo bi takođe imalo implikacije na odnos snaga u regionu, s obzirom na značajnu prisutnost Rusije duž arktičke obale.
Pored Trampa, istorija beleži i druge američke predsednike koji su iskazivali interes za teritorijalnu ekspanziju, uključujući i Endrua Džonsona koji je pregovarao o kupovini Aljaske od Rusije 1867. godine.
