Božićni praznici mogu doneti radost i zajedništvo, ali takođe predstavljaju izazove za one koji se bore sa anksioznošću vezanom za hranu, problemima s težinom ili poremećajima u ishrani. Stres, društveni pritisak i kulturne poruke o uživanju u hrani mogu otežati navigaciju kroz ovu sezonu.
Prema Alison Fiksen, višem predavaču psihologije na Univerzitetu u Vestminsteru, praznici često povećavaju osećanja stresa, izolacije i tuge, što može podstaći emocionalno prejedanje. Društvena okupljanja usredsređena na hranu i piće mogu dodatno pogoršati osećaj anksioznosti ili sramote kod ljudi sa poremećenim obrascima ishrane.
Pored toga, finansijski pritisci za kupovinu luksuznih prazničnih namirnica mogu izazvati osećaj neadekvatnosti kod onih koji se suočavaju s problemima novca.
Fiksen savetuje da se usredsredimo na uravnotežene navike, poput pravljenja pauza između obroka, uključivanja nutritivno bogate hrane u obroke i izbegavanja ekstremnih dijeta nakon praznika. Fizičke aktivnosti poput hodanja, joge ili plesa mogu doprineti održavanju kondicije bez preterivanja.
Briga o sebi je ključna tokom praznika i može uključivati meditaciju, kreativne aktivnosti ili povezivanje s prijateljima. Takođe, privremeno udaljavanje od društvenih mreža može pomoći u smanjenju pritiska i poređenja sa drugima.
Za osobe koje se osećaju preopterećeno, razgovor s bliskim osobama ili stručnjakom može doneti olakšanje. Organizacije poput NHS England and Beat podsećaju na važnost traženja pomoći u ranoj fazi poremećaja u ishrani.
„Praznici mogu biti izazovni, ali uravnotežen pristup i podrška mogu vam pomoći da prebrodite ovaj period,“ zaključuje Fiksen.
