Tinitus, stanje koje pogađa oko 15 procenata svetske populacije, uzrokuje fantomske zvuke kao što su zvonjenje ili zujanje u ušima, i često je povezano sa gubitkom sluha. Ovi simptomi mogu imati ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje, izazivajući stres i depresiju, naročito kod ljudi koji pate od tinitusa tokom dužeg vremenskog perioda. Trenutno ne postoji lek za ovo stanje, ali istraživanja koja proučavaju vezu između tinitusa i spavanja mogu otvoriti nove mogućnosti za bolje upravljanje ili lečenje ovog stanja.
Tinitus je često opisivan kao fantomska percepcija zvuka, što znači da ljudi sa tinitusom čuju zvuke koji ne postoje u spoljašnjem svetu. Iako su fantomske percepcije uobičajene u snu, kod osoba sa tinitusom, ove percepcije mogu se javljati i kada su budni. Smatra se da tinitus menja moždanu aktivnost, posebno u oblastima mozga koje se bave sluhom, što može objasniti pojavu ovih fantomskih zvukova.
Spavanje je od ključne važnosti u razumevanju tinitusa, jer tokom određenih faza sna, posebno spavanja sporog talasa (dubokog sna), aktivnost u mozgu prelazi u režim oporavka. Ova aktivnost može smanjiti percepciju tinitusa, jer potiskuje preaktivne regione mozga povezane sa zvučnim procesima. Iako ljudi sa tinitusom često imaju poremećen san, istraživanja sugerišu da duboki san može doprineti smanjenju intenziteta tinitusa.
Pacijenti sa tinitusom često provode više vremena u lakšem snu, što može biti rezultat toga što zvuk tinitusa ometa sposobnost mozga da postigne dubok san. Međutim, tokom dubokog sna, aktivnost sporih talasa može umanjiti hiperaktivnost koja je često prisutna u mozgu ljudi sa tinitusom. Na ovaj način, tinitus može biti potisnut, što omogućava pacijentima da ipak dožive duboki san.
Iako je duboki san najverovatnije ključan za smanjenje tinitusa, istraživanja koje prate aktivnosti mozga tokom različitih faza sna mogu pružiti nova saznanja o tome kako tinitus utiče na spavanje i kako se može ublažiti. U budućnosti, manipulacija fazama sna mogla bi biti ključna za razvoj novih tretmana koji bi omogućili bolju kontrolu tinitusa, smanjenje poremećaja spavanja, i poboljšanje opšteg zdravlja mozga.
Takođe, istraživanja o tinitusu i njegovom uticaju na mozak mogu otvoriti put za personalizovane terapije koje bi se bavile specifičnim potrebama pacijenata sa tinitusom, čime bi se poboljšao njihov kvalitet života.
