Tim biomedicinskih inženjera i istraživača virtuelne stvarnosti razvio je interfejs lizalice za simulaciju ukusa u virtuelnom okruženju. Oni su svoje istraživanje objavili u Proceedings of the National Academi of Sciences.
Tokom proteklih nekoliko godina, inženjeri su poboljšali iskustvo virtuelne ili proširene stvarnosti — korisnici često zaboravljaju da postoje u stvarnom svetu dok su uključeni u putovanja, igre i druge avanture. Ipak, neki aspekti virtuelnog sveta još uvek nedostaju, pre svega čula mirisa i ukusa. U ovom novom naporu, istraživački tim je pokušao da napravi uređaj koji bi omogućio istraživaču virtuelnog okruženja da proba predmete u virtuelnom svetu koji istražuje.
Uređaj treba da liči na običnu lizalicu. Kada virtuelni istraživač liže mehaničku lizalicu, trebalo bi da ima osećaj i ukus kao da liže pravu. Istraživači su u uređaj ugradili vrećice koje sadrže male količine agaroznog gela. Mala količina napona (2 V) aktivira hemikalije u gelu, terajući ga na površinu lizalice. Kada se gel pomeša sa pljuvačkom u ustima korisnika, proizvodi ukus.
Istraživači su lizalici dodali devet kesica sa gelovima koji sadrže so, šećer, trešnju, limunsku kiselinu, zeleni čaj, marakuju, grejpfrut, durian i mleko. Isporučena količina zavisi od primenjenog napona. Različiti ukusi se mogu generisati variranjem količine različitih sastojaka.
Testiranje uređaja pokazalo je da radi skoro onako kako se očekivalo. Tim sugeriše da bi njihov uređaj za lizalice mogao da bude koristan u tri glavna scenarija – kao testovi ukusa od strane lekara, iskustva kupovine na mreži u prodavnicama i specijalizovanim okruženjima u kojima deca mogu da isprobaju različite ukuse, možda kao deo igre virtuelne stvarnosti.
Istraživači priznaju da je njihov sistem, kao i drugi pokušaji da dodaju ukus okruženjima virtuelne realnosti, ograničen količinom lizalice koja može da sadrži – obično oko sat vremena lizanja. Tim planira da traži načine da poveća broj ukusa i učini da lizalica traje mnogo duže pre nego što se ponovo napuni.
