Trenutni standard nege za psihozu je dijagnostički intervju, ali šta ako se može dijagnostikovati pre nego što se pojavi prvi simptom? Istraživači sa Del Monte instituta za neuronauku na Univerzitetu u Ročesteru ukazuju na potencijalni biomarker u mozgu koji bi mogao dovesti do pravovremenijih intervencija i personalizovane nege.
„Uspostavljanje takvih biomarkera moglo bi da pruži ključni korak u promeni načina na koji se brinemo, lečimo i nudimo intervencije osobama sa psihozom“, rekao je dr Brajan Kin, docent psihijatrije, Centra za vizuelne nauke i neuronauku na Medicinski centar Univerziteta u Ročesteru.
Kin je nedavno bio koautor članka u Molekularnoj psihijatriji koji identifikuje kako MR skeniranje može otkriti razlike u mozgu kod ljudi sa psihozom.
„Pored potencijalnog predviđanja budućeg početka psihoze, biomarkeri bi takođe mogli pomoći u stratifikaciji pacijenata u klinički značajne podgrupe i predložiti nove opcije za lečenje ili intervenciju“, rekao je Kin.
Koristeći podatke prikupljene od strane Human Connectome Earli Psichosis Project, istraživači su pogledali MRI skeniranje 159 učesnika. To uključuje 105 koji su razvili psihotični poremećaj do pet godina pre testiranja. U mozgovima učesnika sa psihozom, istraživači su otkrili da su senzorni regioni u korteksu slabije povezani jedni sa drugima i jače povezani sa talamusom, stanicom za prenos informacija u mozgu.
Ove razlike su bile ograničene na somatomotornu mrežu, koja obrađuje telesne pokrete i senzacije, i vizuelnu mrežu, koja generiše predstave objekata, lica i složenih karakteristika. Kombinovanje obrazaca diskonektivnosti u ove dve mreže omogućilo je istraživačima da stvore „somato-vizuelni“ biomarker.
Prethodna istraživanja su sugerisala da abnormalna moždana povezanost postoji istaknuto u senzornim mrežama ljudi sa šizofrenijom, ali je ostalo nejasno koje su mreže najodgovornije ili da li se diskonektivnost može objasniti drugim faktorima bolesti, kao što su upotreba antipsihotika, anksioznost ili stres.
„Ono što ovaj biomarker čini jedinstvenim je njegova velika veličina efekta, njegova otpornost na preko deset uobičajenih problema i njegova visoka pouzdanost u višestrukim skeniranjima. Jedno skeniranje od pet minuta bi potencijalno moglo poboljšati našu sposobnost da predvidimo na koje će rizične osobe preći psihotični poremećaj, što bi zauzvrat moglo omogućiti pravovremenije tretmane ili intervencije“, rekao je Kin. „To nam takođe daje mesto da nastavimo da tražimo. Važan sledeći korak biće da utvrdimo da li se somato-vizuelni biomarker pojavljuje pre ili kada psihoza počne.“
